Дјела светих апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )
Дјела апостолска, глава 26
А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам о себи. Онда Павле подигавши руку, поче своју одбрану:
Сматрам себе срећним, царе Агрипа, што ћу се данас пред тобом бранити од свега за што ме оптужују Јудејци.
Особито што ти познајеш све јудејске обичаје и спорове. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш.
Моје, дакле, живљење од младости, које је од почетка било међу народом мојим у Јерусалиму, знају сви Јудејци,
Који ме знају од раније, ако хоће посвједочити, да по најстрожијој струји наше вјере живљах као фарисеј.
И сада стојим пред судом због наде у обећање које Бог даде оцима нашим,
1 Мој:3:15 5 Мој.:18:15 2 Сам.:7:12 Псал.:32:11 Иса.:4:2 Језек.:21:12 Дан.:9:24 Мал.:3:1 Дела:13:32 Дела:28:20 Рим.:15:8 До којега наших дванаест племена, усрдно служећи дан и ноћ, надају се да ће достићи. За ову наду, царе Агрипа, оптужен сам од Јудејаца.
Зашто ви сматрате да је невјероватно да Бог мртве васкрсава?
И ја сам, заиста, и сам мислио да ми ваља много радити против имена Исуса Назарећанина,
(то и чиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од првосвештеника; и кад их убијаху, ја се саглашавах.
И по свим синагогама, често их мучећи приморавах да хуле, и са превеликом јарошћу против њих, гонио сам их чак и у туђим градовима.
И тако идући у Дамаск са овлашћењем и наређењем од првосвештеника,
У подне, царе, видјех на путу с неба свјетлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и оне што иђаху са мном.
А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас гдје говори мени и казује јеврејским језиком: Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила праћати се!
А ја рекох: Ко си ти, Господе? А он рече: Ја сам Исус којега ти гониш.
Него устани и стани на ноге своје; јер ти се за то јавих да те поставим за служитеља и свједока овоме што си видио и што ћу ти показати,
Избављајући те од народа јудејскога и од незнабожаца у које те ја шаљем,
Да им отвориш очи да се од таме обрате свјетлости и од власти сатанине Богу, да вјером у мене приме опроштење гријеха и удио са освећенима.
Иса.:35:5 Лука:1:77 Лука:1:79 Дела:20:32 2 Кор.:6:14 Ефес:1:11 Ефес:4:18 Кол.:1:13 1 Пет.:2:9 1 Јов.:3:5 Зато, царе Агрипа, ја не бијах непокоран небеском виђењу;
Него најприје онима у Дамаску и у Јерусалиму, затим по свој земљи јудејској и незнабошцима проповиједах да се покају и да се обрате Богу чинећи дјела достојна покајања.
Зато ме Јудејци ухватише у храму и хтједоше да ме растргну.
Али добивши помоћ од Бога стојим до самога овога дана и свједочим малом и великом, не казујући ништа осим оно што су Пророци и Мојсеј казали да ће бити:
Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих, и да ће јавити свјетлост народу јудејскоме и незнабошцима.
А када он себе овако правдаше, рече Фест снажним гласом: Лудујеш Павле! Многе те књиге изводе из памети.
А он рече: Не лудујем, моћни Фесте, него казујем ријечи истине и разума.
Јер за ово зна цар, којему и говорим слободно; јер не вјерујем да му је што од овога непознато, јер се ово није догодило у неком углу.
Вјерујеш ли, царе Агрипа, Пророцима? Знам да вјерујеш.
А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да постанем хришћанин.
А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим ових окова.
И кад он ово рече, устаде цар и управник и Верникија и који сјеђаху с њима,
И удаљивши се разговараху међу собом, говорећи: Овај човјек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.
А Агрипа рече Фесту: Овај човјек могаше бити пуштен да се није позвао на ћесара. (И тако ријеши управник да га пошаље ћесару).
