Дјела светих апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )

А док они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода храма и садукеји,

Срдећи се што они уче народ и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.

И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру, јер већ бјеше вече.

А многи од оних који чуше ријеч повјероваше, и достиже број људи око пет хиљада.

И би сутрадан да се скупише кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим,

И Ана првосвештеник и Кајафа и Јован и Александар и колико их год бјеше од рода првосвештеничкога;

И поставивши их у средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?

Тада Петар, испунивши се Духа Светога, рече им: Кнезови народни и старјешине Израиљеве,

Ако нас данас испитујете због доброчинства болесном човјеку, како он оздрави,

Нека је на знање свима вама, и свему народу Израиљеву, да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвих, њиме стоји овај пред вама здрав.

Он је камен који ви зидари одбацисте, а који постаде глава од угла: и нема ни у једноме другоме спасења.

Јер нема другога Имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти.

А видећи смјелост Петрову и Јованову, и знајући да су људи неуки и прости, дивљаху се, а препознаше их и да су били са Исусом,

Но гледајући исцијељеног човјека гдје стоји с њима, не могаху ништа рећи против.

Онда им заповједише да изиђу напоље из Синедриона, па се савјетоваху међу собом,

Говорећи: (та ћемо чинити овим људима? Јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо порећи.

Али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о Имену овоме.

И дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о Имену Исусову.

А Петар и Јован одговарајући им рекоше: Судите, је ли право пред Богом да слушамо вас више него Бога?

Јер ми не можемо да не говоримо оно што видјесмо и чусмо.

А они запријетивши им отпустише их, не налазећи ништа како би их мучили, и то због народа; јер сви хваљаху Бога за оно што се догодило.

Јер више од четрдесет година бјеше ономе човјеку, на коме се догоди ово чудо оздрављења.

А кад их отпустише, ови дођоше својима и јавише шта им рекоше првосвештеници и старјешине.

А кад они чуше, једнодушно подигоше глас Богу и рекоше: Господе, ти који си створио небо и земљу и море и свс што је у њима;

Ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари?

Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и на Помазаника његовог.

Јер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим,

Да учине оно што рука твоја и савјет твој унапријед одреди да буде.

И сад, Господе, погледај на њихове пријетње, и дај слугама твојим да са сваком смјелошћу говоре ријеч твоју,

Пружајући и ти руку своју на исцјељивање, да бивају знаци и чудеса именом Светога Сина твојега Исуса.

И пошто се они помолише Богу, затресе се мјесто гдје бијаху сабрани, и испунише се сви Духа Светога, и говораху ријеч Божију са смјелошћу.

И апостоли с великом силом даваху свједочанство о васкрсењу Господа Исуса Христа, и благодат велика бјеше на свима њима.

Јер нико међу њима не бјеше у оскудици, пошто сви који имађаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце од проданога,

И полагаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме према потреби коју је имао.

А Јосија, прозвани од апостола Варнава, што значи: син утјехе, Левит, родом са Кипра,

Имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноге апостолима.