Дјела светих апостола (Писао их свети апостол и јеванђелиста Лука )

А првосвештеник рече: Је ли то тако?

А он рече: Људи браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад бјеше у Месопотамији, прије него се досели у Харан.

И рече му: Изиђи из земље своје и од рода својега и из дома оца својега, и дођи у земљу коју ћу ти показати.

Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан: и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сада живите.

И не даде му насљедства у њој ни стопе, и обећа да ће је дати у посјед њему и сјемену његову послије њега, док он још немаше дјетета.

А Бог рече овако: Сјеме твоје биће дошљаци у земљи туђој и поробиће га и злостављаће га четири стотине година.

И народу томе коме ће робовати ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће ми на овоме мјесту.

И даде му завјет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан: и Исак Јакова, и Јаков дванаест праотаца.

А праоци позавидјеше Јосифу и продадоше га у Египат; и Бог бијаше с њим,

И избави га од свију невоља његових, и даде му милост и премудрост пред Фараоном, царем египатским, и постави га поглаварем над Египтом и свим домом његовим.

А дође глад на сву земљу Египатску и Ханаанску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

А Јаков чувши да има пшенице у Египту, посла први пут оце наше.

И кад дођоше други пут, каза се Јосиф браћи својој, и род Јосифов постаде познат Фараону.

А Јосиф посла и дозва оца својега Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.

И сиђе Јаков у Египат, и сконча, он и оци наши;

И пренесоше их у Сихем, и положише у гроб који купи Авраам за новце од синова Емора Сихемљанина.

И како се приближаваше вријеме обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се увећа и умножи у Египту.

Док не наста други цар над Египтом, који не знаше Јосифа.

Овај поступи лукаво са родом нашим, злостављаше оце наше да бацају дјецу своју да не остају у животу.

У то вријеме се роди Мојсеј и бјеше мио Богу, и би три мјесеца гајен у дому оца својега.

А када је био избачен, узе га кћи Фараонова и одгаји га себи за сина.

И научи се Мојсеј свој мудрости египатској, и бјеше силан у ријечима и у дјелима.

А кад му се навршаваше четрдесета година, дође му на срце да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.

И видјевши некога гдје му се чини неправда, узе га у одбрану и освети угњетаваног, убивши Египћанина.

А мишљаше он да браћа његова разумију да им Бог његовом руком даје спасење; али они не разумјеше.

А сутрадан појави се међу њима док су се тукли и стаде их мирити говорећи: Људи, ви сте браћа. зашто чините неправду један другоме?

А онај што чињаше неправду ближњему одгурну га рекавши: Ко тебе постави за старјешину и судију над нама?

Или хоћеш и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?

А Мојсеј побјеже због ове ријечи, и поста дошљак у земљи Мадијамској, гдје роди два сина.

И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске Анђео Господњи у пламену огњеном у купини.

А када Мојсеј видје, дивљаше се виђењу. Када пак он приступи да размотри, би глас Господњи њему:

Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсеј се уплаши и не смијаше да погледа.

А Господ му рече: Изуј обућу са ногу својих, јер је мјесто на коме стојиш света земља.

Гледајући видјех муку народа мојега који је у Египту, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим; и сад ходи да те пошаљем у Египат.

Овога Мојсеја, којега се одрекоше говорећи: Ко тебе постави за старјешину и судију? - тога Бог посла за старјешину и избавитеља руком Анђела који му се јави у купини.

Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи Египатској и у Црвеном мору и у пустињи четрдесет година.

Ово је Мојсеј који рече синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам Пророка из браће ваше, као мене: њега послушајте.

Ово је онај што бјеше у цркви у пустињи са Анђелом, који му је говорио на гори Синајској, и са оцима нашим: који прими ријечи живе, да их нама даде;

Којега не хтједоше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим према Египту,

Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер са овим Мојсејем, који нас је извео из земље Египатске, не знамо шта му се догоди.

И у дане оне начинише теле и принесоше жртву идолу, и радоваху се дјелима руку својих.

А Бог се окрену од њих и предаде их да служе војсци небеској, као што је писано у књизи Пророка: Еда што заклано и жртве принесосте ми за четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?

И прихватисте чадор Молохов, и звијезду бога вашег Ремфана, кипове које начинисте да им се клањате; и преселићу вас даље од Вавилона.

Оци наши имаху шатор свједочанства у пустињи, као што заповједи Онај што говори Мојсеју да га начини по обрасцу који бјеше видио;

Њега и наслиједивши оци наши унесоше са Исусом Навином при заузимању земље незнабожаца, које прогна Бог испред лица отаца наших; све до дана Давидових,

Који нађе благодат пред Богом и мољаше да нађе стан Богу Јаковљеву.

А Соломон му сазида дом.

Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк:

Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојима; какав ћете ми дом сазидати, говори Господ; или које је мјесто за почивање моје?

Није ли рука моја створила све ово?

Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви.

Ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте.

Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега.

А он, пун Духа Светога, погледа на небо и видје славу Божију и Исуса гдје стоји с десне стране Богу,

И рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човјечијега гдје стоји с десне стране Богу.

А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њега,

Па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А свједоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла,

И каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој!

Онда клече на кољена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им гријех овај! И ово рекавши, усну.