Римљанима посланица (светог апостола Павла )
Римљанима, глава 7
Или не знате, браћо, јер говорим онима који знају закон, да закон влада над човјеком само докле он живи?
Јер је удата жена везана законом за живог мужа; ако ли муж умре, разријеши се од закона мужевљева.
Зато, дакле, док јој је муж жив биће прељубница ако пође за другога мужа; ако ли јој умре муж, слободна је од закона, да не буде прељубница ако пође за другога мужа.
Тако, браћо моја, и ви умријесте закону тијелом Христовим, да припаднете другоме, Ономе који устаде из мртвих, да плод донесемо Богу.
Јер кад бијасмо у тијелу, страсти грјеховне кроз закон дјејствоваху у нашим удима да се смрти плод доноси.
А сад се ослободисмо од закона умријевши ономе што нас држаше, да служимо (Богу) у новоме духу а не по староме слову.
(та ћемо, дакле, рећи? Да је закон гријех? Никако! Него ја гријеха не познах осим кроз закон; јер ни за жељу не бих знао да закон не каза: Не пожели!
А гријех узевши повод кроз заповијест изазва у мени сваку жељу; јер је гријех без закона мртав.
А ја живљах некад без закона; а када дође заповијест, гријех оживље,
А ја умријех, и нађе се да ми заповијест дата за живот би на смрт.
Јер гријех узевши повод кроз заповијест превари ме и уби ме њоме.
Тако, дакле, закон је свет, и заповијест је света и праведна и добра.
Зар ми, дакле, добро донесе смрт? Никако! Него гријех, да се покаже као гријех, причини ми смрт кроз добро, да буде гријех до крајности грјешан кроз заповијест.
Јер знамо да је закон духован, а ја сам тјелесан, продан у ропство гријеху.
Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним.
Ако ли чиним оно што нећу, признајем да је закон добар.
Тада то не чиним више ја, него гријех који живи у мени.
Јер знам да добро не живи у мени, то јест, у тијелу мојему; јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим.
Јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним.
А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени.
Налазим, дакле, закон: када хоћу добро да чиним, зло ми је присутно.
Јер се радујем закону Божијему по унутарњем човјеку;
Али видим други закон у удима својим који се бори против закона ума мојега, и поробљава ме законом гријеха који је у удима мојим.
Ја јадни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове?
Благодарим Богу кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако, дакле, ја сам умом служим закону Божијему, а тијелом закону гријеха.
