Римљанима посланица (светог апостола Павла )



Римљанима, глава 9


Истину говорим у Христу, не лажем, то ми свједочи савјест моја Духом Светим,


Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;

Tweet thisPost on Facebook

Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по тијелу,


Који су Израиљци, чије је усиновљење и слава и завјети и закон и богослужење и обећања,


Чији су и оци, и од којих је Христос по тијелу, који је над свима Бог благословени у вијекове. Амин.


Али не као да је пропала ријеч Божија. Јер нису сви Израиљци који су од Израиља;


Нити су сви дјеца који су од сјемена Авраамовог, него: У Исаку ће ти се назвати сјеме.


То јест, нису оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, него се дјеца обећања рачунају у сјеме.

Tweet thisPost on Facebook

Јер је ово ријеч обећања: У ово вријеме доћи ћу и у Саре ће бити син.


А не само она, него и Ревека која заче од једнога, од Исака оца нашега.


Јер док још дјеца не бијаху рођена, ни учинила добра ни зла, да остане онако како је Бог по избору одредио,


Не због дјела, него због Онога који призива, рече јој се: Већи ће служити мањему.

Tweet thisPost on Facebook

Као што је написано: Јакова завољех, а Исава омрзох.


(та ћемо, дакле, рећи? Зар има неправде код Бога? Никако!