Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )
1. Коринћанима, глава 11
Угледајте се на мене, као и ја наХриста.
Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите, и држите предања као што вам предадох.
Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос, а муж је глава жени, а Бог је глава Христу.
Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно исто као и ошишана.
Јер ако се жена не покрива, нека се и шиша; ако ли је стидно жени шишати се или бријати се, нека се покрива.
Али муж не треба да покрива главу, јер је слика и слава Божија; а жена је слава мужевљева.
Јер није муж од жене, него жена од мужа,
Пошто муж не би саздан ради жене, него жена ради мужа.
Зато жена треба да има власт на глави ради анђела.
Ипак, у Господу нити је муж без жене ни жена без мужа.
Јер као што је жена од мужа, тако је и муж кроз жену а све је од Бога.
Сами у себи судите: је ли лијепо да се жена гологлава Богу моли?
Зар вас и сама природа не учи да је мужу срамота ако има дугачку косу,
А жени је слава ако има дугачку косу? Јер јој је коса дата умјесто покривала.
Ако ли неко мисли да се свађа, ми таквога обичаја немамо, нити Цркве Божије.
А ово заповиједајући не хвалим вас, јер се не сакупљате на боље него на горе.
Јер прије свега, кад се сакупљате у Цркву, чујем да постоје подјеле међу вама, и нешто од тога вјерујем.
Јер треба и подвајања да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама.
Кад се, дакле, сакупљате на једно мјесто, не једе се вечера Господња;
Јер свако своју вечеру прије других једе, те један гладује а други се опија.
Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете Цркву Божију и срамотите оне који немају? (та да вам кажем? Хоћу ли вас зато похвалити? Не похваљујем.
Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад бјеше предан, узе хљеб,
И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тијело моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен.
Исто тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови Завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен.
Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође.
Тако који једе овај хљеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив тијелу и крви Господњој.
Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије.
Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега.
Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире.
Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени.
А кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуђени са свијетом.
Стога, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.
Ако ли је неко гладан, нека једе код куће, да се на осуду не састајете. А остало уредићу кад дођем.
