Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )



1. Коринћанима, глава 15


Али вама напомињем, браћо, јеванђеље које вам проповиједах, које и примисте, у коме и стојите,


Кроз које се и спасавате, ако држите онако како вам проповиједах, осим ако узалуд не повјеровасте.


Јер вам најприје предадох што и примих, да Христос умрије за гријехе наше по Писму,


И да би погребен, и да је устао трећи дан, по Писму,


И да се јавио Кифи, затим Дванаесторици;


Потом се он јавио одједном више од пет стотина браће, од којих су већина и сада живи, а неки се упокојише.

Tweet thisPost on Facebook

Потом се јавио Јакову, затим свима апостолима;


А послије свију. као каквом недоношчету, јавио се и мени.


Јер сам ја најмањи од апостола, који нисам достојан назвати се апостол, зато што гоних Цркву Божију.


Но благодаћу Божијом јесам што јесам, и благодат његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја, него благодат Божија која је са мном.


Било, дакле, ја било они, тако проповиједамо, и тако повјеровасте.

Tweet thisPost on Facebook

А ако се Христос проповиједа да је устао из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих?


А ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос није устао.


А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша.

Tweet thisPost on Facebook

А показујемо се и лажни свједоци Божији што свједочисмо против Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе, ако, дакле, мртви не устају.

Tweet thisPost on Facebook

Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао.

Tweet thisPost on Facebook

А ако Христос није устао, узалуд вјера ваша; још сте у гријесима својим.


Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше.

Tweet thisPost on Facebook

И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свију људи


Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли.


Јер пошто је кроз човјека смрт, кроз човјека је и васкрсење мртвих.


Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживјети.


Но сваки у своме реду: првенац Христос, потом, о његову доласку, они који су Христови;


Онда крај, кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.


Јер он треба да царује док не положи све непријатеље под ноге своје.


Посљедњи непријатељ укинуће се - смрт.


Јер све покори под ноге његове. А када каже да му је све покорено, очигледно, осим Онога који му покори све.


А кад му све покори, онда ће се и сам Син покорити Ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.


Иначе, шта ће чинити они који се крштавају за мртве; ако мртви уопште не васкрсавају? Зашто се и крштавају за мртве?

Tweet thisPost on Facebook

Зашто се и ми излажемо опасности сваки час?


Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше похвале, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.


Јер ако се по човјеку борих са звјеровима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не устају - да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умријети!


Не варајте се: Зли разговори кваре добре обичаје.

Tweet thisPost on Facebook

Отријезните се као што треба, и не гријешите; јер неки не познају Бога; на срамоту вама кажем.


Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? И у каквом ће тијелу доћи?


Безумниче, оно што ти сијеш неће оживјети ако не умре.


И што сијеш, не сијеш тијело које ће настати, него голо зрно, било пшенично или неко друго.

Tweet thisPost on Facebook

А Бог му даје тијело како хоће, и свакоме сјемену своје тијело.


Није свако тијело исто тијело, него је друго тијело човјечије, а друго тијело животињско, а друго рибље, а друго птичије.

Tweet thisPost on Facebook

И постоје тјелеса небеска и тјелеса земаљска; али је друга слава небеских а друга земаљских.

Tweet thisPost on Facebook

Друга је слава сунца, а друга слава мјесеца, и друга слава звијезда, јер се звијезда од звијезде разликује у слави.

Tweet thisPost on Facebook

Тако и васкрсење мртвих: сије се у распадљивости, устаје у нераспадљивости;


Сије се у бешчашћу, устаје у слави; сије се у немоћи, устаје у сили;


Сије се тијело душевно, устаје тијело духовно. Постоји тијело душевно и постоји тијело духовно.


Тако је и написано: Први човјек Адам постаде душа жива, а посљедњи Адам дух који оживљује.


Али није прво духовно, него душевно, потом духовно.

Tweet thisPost on Facebook

Први човјек је од земље, земљан; други човјек је Господ са неба.


Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески.


И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.


А ово кажем, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити Царства Божијега, нити распадљивост насљеђује нераспадљивост.


Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помријети, а сви ћемо се промијенити,


Уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити.

Tweet thisPost on Facebook