Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )
1. Коринћанима, глава 15
Али вама напомињем, браћо, јеванђеље које вам проповиједах, које и примисте, у коме и стојите,
Кроз које се и спасавате, ако држите онако како вам проповиједах, осим ако узалуд не повјеровасте.
Јер вам најприје предадох што и примих, да Христос умрије за гријехе наше по Писму,
И да би погребен, и да је устао трећи дан, по Писму,
И да се јавио Кифи, затим Дванаесторици;
Потом се он јавио одједном више од пет стотина браће, од којих су већина и сада живи, а неки се упокојише.
Потом се јавио Јакову, затим свима апостолима;
А послије свију. као каквом недоношчету, јавио се и мени.
Јер сам ја најмањи од апостола, који нисам достојан назвати се апостол, зато што гоних Цркву Божију.
Но благодаћу Божијом јесам што јесам, и благодат његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја, него благодат Божија која је са мном.
Било, дакле, ја било они, тако проповиједамо, и тако повјеровасте.
А ако се Христос проповиједа да је устао из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих?
А ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос није устао.
А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша.
А показујемо се и лажни свједоци Божији што свједочисмо против Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе, ако, дакле, мртви не устају.
Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао.
А ако Христос није устао, узалуд вјера ваша; још сте у гријесима својим.
Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше.
И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свију људи
Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли.
Јер пошто је кроз човјека смрт, кроз човјека је и васкрсење мртвих.
Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживјети.
Но сваки у своме реду: првенац Христос, потом, о његову доласку, они који су Христови;
Онда крај, кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
Јер он треба да царује док не положи све непријатеље под ноге своје.
Посљедњи непријатељ укинуће се - смрт.
Јер све покори под ноге његове. А када каже да му је све покорено, очигледно, осим Онога који му покори све.
А кад му све покори, онда ће се и сам Син покорити Ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.
Иначе, шта ће чинити они који се крштавају за мртве; ако мртви уопште не васкрсавају? Зашто се и крштавају за мртве?
Зашто се и ми излажемо опасности сваки час?