Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )

И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом ријечи или мудрошћу да вам јавим свједочанство Божије.

Јер расудих да не знам међу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетога.

И ја бијах међу вама у слабости и у страху и у великом трепету,

И ријеч моја и проповијед моја не би у убједљивим ријечима људске мудрости, него у показивању Духа и силе.

Да вјера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.

А мудрост говоримо међу савршенима, али не мудрост овога вијека, ни кнезова овога вијека који су пролазни;

Него говоримо премудрост Божију у тајни сакривену, коју предодреди Бог прије вијекова за славу нашу,

Коју ни један од кнезова овога вијека није познао; јер да су је познали не би Господа славе разапели.

Него као што је написано: (то око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе.

А нама Бог откри Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.

Јер ко од људи зна шта је у човјеку осим духа човјекова који је у њему? Тако и шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега.

А ми не примисмо духа овога свијета, него Духа који је од Бога, да знамо што нам је даровано од Бога;

(то и говоримо, не ријечима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светог; духовно духовним доказујући.

Духован пак све испитује, а њега самог нико не испитује.

Јер ко познаде ум Господњи да би га поучио? А ми имамо ум Христов.