Коринћанима посланица прва (светог апостола Павла )
1. Коринћанима, глава 4
Тако да нас људи сматрају као слуге Христове и управитеље тајни Божијих.
А од управитеља се, дакле, тражи да се сваки нађе вјеран.
А ја најмање марим што ме судите ви или човјечији дан; а ни сам себе не судим.
Јер не осјећам ништа на својој савјести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте Господ.
Зато не судите ништа прије времена, докле не дође Господ, који ће и освијетлити што је сакривено у тами и објавити намјере срца; и тада ће бити свакоме похвала од Бога.
А ово, браћо моја, примијених на себе и Апола ради вас, да се од нас научите не мудровати више од онога што је написано, да се не би ради некога надимали један на другога.
Јер ко те истиче? (та ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио?
Већ сте се наситили; већ се обогатисте; без нас се зацаристе. О, да се заиста зацаристе, да се и ми с вама зацаримо!
Јер мислим да Бог нас апостоле показа посљедње, као на смрт осуђене; јер постасмо призор и анђелима и људима.
Ми луди Христа ради, а ви мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми презрени.
До овога часа подносимо и глад и жеђ и голотињу и ударце,и потуцамо се,
И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне,трпимо;
Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свијета, свима смеће до данас.
Не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу дјецу.
Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем.
Молим вас, дакле, угледајте се на мене.
Зато вам послах Тимотеја, који ми је чедо љубљено и вјерно у Господу; он ће вас подсјетити на путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда у свакој цркви учим.
Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.
Али ћу вам доћи ускоро, ако Господ хоће, и нећу гледати на ријеч оних надмених, него на силу;
Јер Царство Божије није у ријечи него у сили.
(та хоћете? Да дођем к вама са прутом или са љубављу и духом кротости?
