Коринћанима посланица друга (светог апостола Павла )

А ово одлучих у себи да вам опет не дођем у жалости.

Јер, ако вас ја жалостим, ко је тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим?

И ово вам баш написах, да када дођем не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас.

Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да се ожалостите него да познате преобилну љубав коју имам према вама.

Ако ли је ко ожалостио, није ожалостио мене, него дјелимично - да не претјерам - све вас.

Таквоме је довољно ово карање од многих;

Тако да је, напротив, боље да опраштате и тјешите, како тај не би био савладан од превелике жалости.

Зато вас молим, потврдите љубав према њему.

Јер вам зато и писах, да бих познао опробаност вашу, јесте ли у свему послушни.

А коме што опростите, опраштам и ја; јер и ја ако сам што коме опростио, опростио сам вас ради пред лицем Исуса Христа,

Да нас обманом не савлада сатана, јер нам његове намјере нису непознате.

А кад дођох у Троаду ради јеванђеља Христовог, и пошто ми се отворише врата у Господу,

Не имадох мира у духу својему не нашавши Тита брата својега, него опростивши се с њима, изиђох у Македонију.

А хвала Богу који нам свагда даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на свакоме мјесту;

Јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају:

Јер ми нисмо као они многи који тргују ријечју Божијом, него из искрености, као од Бога, пред Богом, у Христу говоримо.