Коринћанима посланица друга (светог апостола Павла )
2. Коринћанима, глава 4
Зато имајући ово служење, као што бисмо помиловани, не малаксавамо,
Него се одрекосмо тајних срамотних дјела, не ходећи у лукавству, нити изврћући ријеч Божију, него јављањем истине препоручујемо себе свакој савјести људској пред Богом.
Ако ли је и покривено јеванђеље наше, покривено је онима који пропадају;
У њима бог овога свијета ослијепи разум невјерника. да им не засвијетли свјетлост јеванђеља славе Христа, који је икона Бога невидљивога.
Јер не проповиједамо себе, него Христа Исуса, Господа. а себе као слуге ваше Исуса ради.
Јер Бог који рече да из таме засија свјетлост, Он засија у срцима нашим ради просвјетљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа.
А ово благо имамо у земљаним судовима, да преизобиље силе буде од Бога, а не од нас.
Свачим смо угњетавани, али не потиштени; збуњивани. али не очајни;
Прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени;
Свагда носећи на тијелу умирање Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже.
Јер ми живи стално се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави у смртноме тијелу нашем.
Тако да смрт дјејствује у нама, а живот у вама.
Имајући пак исти дух вјере као што је написано: Вјеровах, зато говорих: и ми вјерујемо, зато и говоримо.
Знајући да ће Онај који васкрсе Господа Исуса, и нас васкрснути кроз Исуса, и преда се поставити с вама.
Јер је све вас ради, да благодат умножена кроз многе преизобилује благодарењем на славу Божију.
Због тога ми не малаксавамо, него ако се наш спољашњи човјек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан.
Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмјерно вјечно богатство славе,
Нама, који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вјечно.
