Галатима посланица (светог апостола Павла )
Галатима, глава 2
А потом, након четрнаест година, опет изиђох у Јерусалим са Варнавом, узевши са собом и Тита;
А изиђох по откривењу, и изложих им јеванђеље које проповиједам незнабошцима, посебно пак изложих угледнима, да како не трчим или не трчах узалуд;
Али ни Тит, који бјеше са мном, и бјеше Јелин, не би приморан да се обреже;
И то због придошле лажне браће што се увукоше да уходе слободу нашу, коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;
Овима се ни за час не дадосмо у покорност, да истина јеванђеља остане код вас.
А за оне које су сматрали да су нешто, ма ко они негда били, не марим ништа, јер Бог не гледа ко је ко; јер они који су сматрани угледним мени ништа не додадоше,
Него напротив, када увидјеше да је мени повјерено јеванђеље за необрезане, као Петру за обрезане, -
Јер онај који поможе Петру у апостолству међу обрезанима поможе и мени међу незнабошцима, -
И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који су сматрани да су стубови, дадоше мени и Варнави деснице заједништва, да ми идемо незнабошцима, а они обрезанима;
Само да се опомињемо сиромашних, што се и старах да тако чиним.
А када дође Петар у Антиохију, супротставих му се у лице, јер бјеше за осуду.
Јер прије него што дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима; а када дођоше снебиваше се и одвајаше, бојећи се оних који су из обрезања.
И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста на њихово дволичење.
Али кад видјех да не иду право истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Када ти који си Јудејац живиш незнабожачки а не јудејски, зашто нагониш незнабошце да живе јудејски?
Ми који смо по природи Јудејци, а не грјешници из незнабожаца,
Па знајући да се човјек не оправдава дјелима закона него вјером Исуса Христа, и ми повјеровасмо у Христа Исуса, да се оправдамо вјером Христовом а не дјелима закона, јер се дјелима закона ниједно тијело неће оправдати.
Ако ли се ми, који тражимо да се оправдамо у Христу, нађосмо и сами грјешници, је ли онда Христос слуга гријеху? Боже сачувај!
Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
Јер ја законом закону умријех, да Богу живим. Са Христом се разапех;
А живим - не више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.
Не одбацујем благодат Божију; јер ако праведност кроз закон бива, онда Христос узалуд умрије.
