Ефесцима посланица (светог апостола Павла )
Ефесцима, глава 4
Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани,
Са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави,
Старајући се да чувате јединство Духа свезом мира:
Једно тијело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својега;
Један Господ, једна вјера, једно крштење,
Један Бог и Отац свију, који је над свима, кроза све, и у свима нама.
А свакоме се од нас даде благодат по мјери дара Христова.
Зато вели: Узишавши на висину заплијени плијен и даде дарове људима.
А оно "узиђе" шта је, осим да прво и сиђе у најдоња мјеста земље?
Онај који сиђе то је исти који и узиђе више свију небеса да испуни све.
И Он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље,
За усавршавање светих у дјелу служења. за сазидање тијела Христова;
Док не достигнемо сви у јединство вјере и познања Сина Божијега, у човјека савршена, у мјеру раста пуноће Христове;
Да не будемо више мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар учења, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду;
Него да будемо истински у љубави да у свему узрастемо у Онога који је глава - Христос.
Од кога све тијело, састављано и повезивано помоћу свих зглавака, тако да један другог потпомаже по мјери сваког појединог члана, чини да тијело расте на изграђивање самога себе у љубави.
Ово, дакле, говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме,
Помрачених мисли, отуђени од живота Божијега због незнања које је у њима, због окамењености срца њиховога.
Они отупјевши предадоше себе разузданости, па чине сваку нечистоту с похлепом.
А ви тако не упознасте Христа,
Ако ли га чусте и у Њему научени бисте, као што и јесте истина у Исусу,
Да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим,
А да се обнављате духом ума својега,
И обуците се у новога човјека, сазданога по Богу у праведности и светости истине.
Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо удови један другоме.
Гњевите се али не гријешите; сунце да не зађе у гњеву вашему;
Нити дајите мјеста ђаволу.
Крадљивац нека више не краде, него боље нека се труди да ради својим рукама оно што је добро да би имао давати ономе коме је потребно.
Никаква рђава ријеч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима који слушају.
И не жалостите Светога Духа Божијега, којим сте запечаћени за дан избављења.
Свака горчина и гњев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас.
А будите међу собом благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.
