Филипљанима посланица (светог апостола Павла )

Ако, дакде, имате неку утјеху у Христу, ако ли топлину љубави, ако ли заједницу Духа, ако ли саосјећање и самилост,

Употпуните моју радост, да исто мислите, да исту љубав имате, једнодушни, једномислени:

Ништа не чините из пркоса, нити за празну славу, него смирењем сматрајте један другога већим од себе.

Не старајте се свако за своје, него свако и за оно што је других.

Зато нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу,

Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом,

Него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек;

Унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту,

Зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена.

И, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.

Тако, љубљени моји, као што сте свагда били послушни, не само у мојем присуству, него много више сада у одсуству мојем, градите спасење своје са страхом и трепетом.

Јер Бог је онај који чини у вама и да хоћете и да творите по његовом благовољењу.

Све чините без гунђања и двоумљења,

Да будете беспрекорни и честити, дјеца Божија непорочна усред рода неваљалога и покваренога, у којему сијате као свјетила у васиони,

Држећи ријеч живота на моју похвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање, нити труд узалуд.

Али ако се и приносим на жртву и службу вјере ваше, радујем се, и са свима вама се радујем.

Исто тако се и ви радујте, и будите радосни са мном.

А надам се у Господа Исуса, да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим дознавши како сте ви.

Јер немам никога тако сродне душе који би се толико искрено бринуо за вас.

Јер сви траже своје, а не оно што је Христа Исуса.

А његову освједочену вјерност знате, јер је као дијете оцу са мном служио јеванђељу.

Надам се, дакле, да ћу њега послати одмах чим видим шта ће са мном бити.

А уздам се у Господа да ћу и сам убрзо доћи.

Сматрао сам пак за неопходно да пошаљем к вама Епафродита. брата и сатрудника и саборца мојега, а кога сте ви послали да ми се нађе за моје потребе.

Јер је силно чезнуо за свима вама, и било му је жао што сте чули да се разбољео.

И заиста бјеше болестан готово на смрт, али га Бог помилова, и не само њега, него и мене да ми не дође жалост на жалост.

Зато га хитно послах да се обрадујете када га опет видите, а ја да будем мање жалостан.

Примите га, дакле, у Господу са пуном радошћу, и такве поштујте,

Јер се за дјело Христово изложи до смрти, не марећи за свој живот, да надокнади оно у чему не стигосте ви да ме услужите.