Солуњанима посланица прва (светог апостола Павла )



1. Солуњанима, глава 2


Јер и сами, браћо, знате да долазак наш к вама није био узалуд;


Него, пошто најприје страдасмо и понижавани бисмо у Филипима, као што знате, ми се осмјелисмо у Богу нашем да вам казујемо јеванђеље Божије уз велику борбу.


Јер наша проповијед није од заблуде, нити од нечистоте, ни у лукавству,

Tweet thisPost on Facebook

Већ као што нас је Бог провјерио да смо способни да нам се повјери јеванђеље, тако говоримо, а не као они који угађају људима, него Богу који испитује срца наша.


Јер, као што знате, никада не наступасмо ради ласкања, нити због похлепе: Бог је свједок;

Tweet thisPost on Facebook

Не тражећи славе од људи, ни од вас ни од других.


Могли смо вам бити на терету као Христови апостоли; међутим, бијасмо благи међу вама као дојиља када негује своју дјецу.

Tweet thisPost on Facebook

Тако смо чезнули за вама, да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије него и душе наше, зато што нам бијасте омиљели.


Јер ви, браћо, памтите труд наш и напор; јер дан и ноћ радећи да не бисмо били на терету икоме од вас, проповиједасмо вам јеванђеље Божије.


Ви и Бог сте свједоци како се свето и праведно и непорочно владасмо пред вама који вјерујете.

Tweet thisPost on Facebook

Као што знате како сваког појединог од вас, као отац дјецу своју,

Tweet thisPost on Facebook

Преклињасмо вас и храбрисмо и свиједочисмо, да се владате достојно Бога, који вас призива у своје Царство и славу.


Тога ради и ми непрестано захваљујемо Богу, што примивши ријеч Божију коју од нас чусте, прихватисте је не као ријеч човјечију, него што заиста и јесте као ријеч Божију, која и дјејствује у вама вјерујућима.


Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божијим које су у Јудеји у Христу Исусу, зато што и ви пропатисте од својих сународника исто што и они од Јудејаца,


Који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нас прогонише, и Богу не угађају, и противни су свима људима,


Спречавајући нас да говоримо незнабошцима да би се спасли; и кроз то за свагда да наврше мјеру гријехова својих, али их на крају сустиже гњев.


А ми, браћо, одвојивши се од вас за неко вријеме, лицем а не срцем, још више с великом жељом настојасмо да видимо лице ваше.


Зато хтједосмо доћи к вама, бар ја Павле неколико пута, и спречи нас сатана.


Јер ко је наша нада или радост или вијенац хвале? Зар нисте то и ви пред Господом нашим Исусом Христом о његову доласку?


Јер сте ви наша слава и радост.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe