Солуњанима посланица прва (светог апостола Павла )
1. Солуњанима, глава 3
Зато, не могавши више издржати, нађосмо за добро да останемо сами у Атини,
Па посласмо Тимотеја, брата нашега и служитеља Божијега и сарадника нашега у јеванђељу Христовом, да вас утврди и да вас ободри у вјери вашој,
Да се нико не поколеба у овим невољама; јер сами знате да нам то предстоји.
Јер кад смо још код вас били, ми смо вам казали унапријед да ћемо имати невоља, и као што знате, то се и догодило.
Ради тога и ја, не могавши више издржати, послах да сазнам о вјери вашој, да вас како није искушао кушач, па да наш труд буде узалуд.
А сада, када нам је Тимотеј дошао од вас, и донио нам добре вијести о вашој вјери и љубави, и да нас се свагда радо сјећате, желећи да видите нас, као и ми вас,
Зато се вама утјешисмо, браћо, вјером вашом при свој нашој невољи и биједи.
Јер сад смо живи, кад ви чврсто стојите у Господу.
Јер какву захвалност можемо одати Богу за вас, за сву радост којом се радујемо због вас пред Богом нашим?
Ноћ и дан најусрдније се молимо Богу да видимо лице ваше и да допунимо оно што недостаје вјери вашој.
А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.
А вас Господ нека обогати и преиспуни љубављу једних према другима и према свима, каква је и наша према вама,
Да би се утврдила срца ваша непорочна у светости пред Богом и Оцем нашим о доласку Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовим. Амин.
