Тимотеју посланица прва (светог апостола Павла )
1. Тимотеју, глава 5
Старца не карај, него га савјетуј као оца; младиће као браћу;
Старице као матере; младе као сестре, у свакој чистоти.
Удовице поштуј, које су праве удовице.
Ако ли која удовица има дјецу или унучад, нека се уче најприје свој дом поштовати, и дуг враћати родитељима; јер ово је добро и угодно пред Богом.
А права удовица и усамљеница нада се у Бога и проводи у молитвама и мољењима ноћ и дан.
А она која се одала насладама, жива је умрла.
И ово заповиједај, да буду без мане.
Ако ли ко о својима а особито о домаћима не промишља, одрекао се вјере и гори је од невјерника.
Да се не уписује међу удовице млађа од шездесет година, која је била жена једнога мужа,
Освједочена у добрим дјелима, ако је дјецу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим дјелом.
А млађе удовице не примај, јер када их страст одвоји од Христа, хоће да се удају;
Оне подлежу осуди што прво обећање одбацише.
А уз то се уче и нераду, скитајући по кућама; и не само нераду, него су и језичаве и радознале, па говоре што не треба.
Хоћу, дакле, да се млађе удовице удају, дјецу да рађају, кућу да куће, и никаква повода не дају противнику за нападање.
Јер неке већ скренуше за сатаном.
Ако који вјерни или вјерна има удовице, нека се стара о њима, да се не оптерећује Црква, да би се она могла старати о правим удовицама.
Презвитери који су добре старјешине достојни су двоструке части, особито они који се труде у проповиједању и учењу.
Јер Писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радник је достојан своје плате.
Против презвитера не примај тужбе, осим на основу два или три свједока.
Оне који гријеше покарај пред свима, да и остали имају страх.
Преклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним анђелима да ово држиш без двоумљења, и да не чиниш ништа по пристрасности.
Не полажи руке ни на кога брзо, нити учествуј у туђим гријесима. Чувај себе чиста.
Више не пиј само воду, него пиј по мало вина, због свога желудца и честих болести својих.
Гријеси неких људи су јавни и претходе суду, а код неких се објелодањују касније.
Тако су и добра дјела видна; а ако и нису, не могу се сакрити.
