Јеврејима посланица (светог апостола Павла )

Зато, браћо света, заједничари звања небескога, познајте Посланика и Првосвештеника вјере наше коју исповједамо, Исуса Христа.

Који је вјеран Ономе који га је поставио, као и Мојсеј у свему дому његову,

Јер се овај удостоји веће славе него Мојсеј, као што већу част од дома има онај који га је саградио.

Јер је сваки дом сазидан од некога, а онај који је све саздао јесте Бог.

Док је Христос као Син над домом његовим; а његов дом смо ми, ако смјело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебиво одржимо.

Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако глас његов чујете,

Немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи,

Гдје ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, а гледали су дјела моја четрдесет година.

Зато се разгњевих на покољење оно, и рекох: свагда лутају срцем, а сами не познаше путева мојих;

Зато се заклех у гњеву својему да неће ући у починак мој.

Пазите, браћо, да не буде у некоме од вас зло срце невјеровања, одступањем од Бога живога;

Него бодрите један другога сваки дан, докле год то "данас" траје, да који од вас не постане тврдокоран обманом гријеха.

Јер смо постали заједничари Христови, само ако првобитну вјеру до краја чврсто одржимо.

Док се још говори: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша, као приликом огорчења.

А који су то што чуше и огорчише? Зар не сви који изиђоше из Египта вођени Мојсејем?

А на које се Он гњевио четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, чије кости остадоше у пустињи?

Којима ли се заклео да неће ући у починак његов, ако не онима који бијаху непокорни?

И видимо да не могоше ући због невјеровања.