Прва саборна посланица (светог апостола Петра )

Одбацивши, дакле, сваку злобу и свако лукавство и лицемјерје, и завист и сва оговарања,

Жарко желите разумнога и правога млијека, као новорођена дјеца, да о њему узрастете за спасење,

Ако већ окусисте да је благ Господ.

Приступајући Њему, Камену живом, од људи одбаченом, али од Бога изабраном, драгоцјеном,

И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне Богу, кроз Исуса Христа.

Јер стоји у Писму: Ево полажем у Сиону Камен крајеугаони, изабрани, драгоцјени; и ко у њега вјерује неће се постидјети.

Вама је, дакле, који вјерујете част; а онима који се противе, камен који одбацише зидари он постаде глава од угла, и би Камен спотицања и Стијена саблазни;

Који се и спотичу о њега противећи се ријечи, на што су и опредијељени.

А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну свјетлост своју;

Који некад не бијасте народ, а сада сте народ Божији; који не бијасте помиловани, а сада сте помиловани.

Љубљени, молим вас као путнике и странце, да се чувате од тјелесних жеља, које војују на душу.

Будите, дакле, покорни сваком реду људском, Господа ради: ако цару, као господару;

Ако ли намјесницима, као његовим посланицима за осуду злочинцима, а за похвалу онима који добро чине.

Јер је тако воља Божија да добро чинећи ућуткујете незнање безумних људи;

Као слободни, а не као они који користе слободу за прикривање злобе, него као слуге Божије.

Свакога поштујте, братство љубите, Бога се бојте, цара поштујте.

Слуге, будите покорни са сваким страхом господарима, не само добрима и благима него и грубима.

Јер то је благодат, ако неко подноси жалости по савјести ради Бога, страдајући неправедно.

Јер каква је похвала ако гријешите па кажњавани, подносите? Него ако добро чините па подносите страдања, то је угодно пред Богом.

Јер сте на то и позвани,

Он гријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима његовим;

Он вријеђан, не узвраћаше увредом; страдајући не пријећаше, него је препустио Ономе који праведно суди.

Он гријехе наше сам изнесе на тијелу својем на дрво, да за гријехе умремо, и за правду живимо, јер се његовом раном исцијелисте.

Јер бијасте као изгубљене овце, али сада се вратисте Пастиру и Епископу душа ваших.