Прва саборна посланица (светог апостола Петра )
1. Петрова, глава 5
Презвитере који су међу вама молим, ја који сам сапрезвитер и свједок Христових страдања, и заједничар у слави која ће се открити:
Чувајте стадо Божије, које вам је повјерено, и надгледајте га, не принудно, него добровољно, и по Богу, не због нечасног добитка,него од срца;
Нити као да господарите насљедством Божијим; него будите углед стаду;
И кад се јави Архипастир, примићете вијенац славе који не вене.
Тако и ви млађи покоравајте се старјешинама, а сви, покоравајући се једни другима, пригрлите смиреноумље, јер се Бог гордима противи а смиренима даје благодат.
Понизите се, дакле, под моћну руку Божију, да вас узвиси кад дође вријеме.
Све своје бриге положите на Њега, јер се Он стара за вас.
Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.
Њему се противите утврђени вјером, знајући да се таква иста страдања догађају вашем братству по свијету.
А Бог сваке благодати, који вас позва у вјечну своју славу у Христу Исусу, нека вас Он, пошто мало пострадате, усаврши, утврди, укријепи, утемељи;
Њему слава и сила у вијекове вијекова. Амин.
По Силуану, вјерном брату, као што мислим, написах вам ово мало, да посавјетујем и посвједочим да је то истинита благодат Божија, у којој ви стојите.
Поздравља вас Црква у Вавилону, изабрана као и ви, и Марко син мој.
Поздравите једни друге цјеливом љубави. Мир вам свима који сте у Христу Исусу. Амин.
