Друга саборна посланица (светог апостола Петра )
2. Петрова, глава 2
А било је и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унијети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и довешће себи наглу погибао.
И многи ће поћи за њиховим нечистотама, због којих ће се похулити на Пут истине.
И у лакомству искоришћаваће вас варљивим ријечима; њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дријема.
Јер кад Бог не поштедје анђеле који сагријешише, него их баци у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд:
И не поштедје стари свијет, него сачува проповједника правде Ноја, и седморо с њим, и наведе потоп на свијет безбожнички;
И градове Содом и Гомор осуди на пропаст и у пепео претвори, поставивши их за примјер будућим безбожницима;
И избави праведнога Лота намученог развратним владањем безаконика;
Јер док живљаше овај праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дјела из дана у дан, мучаше праведну душу своју;
Зна Господ побожне да избавља од искушења, а неправеднике да чува за казну у дан судњи;
А особито оне који иду за тијелом у нечистој похоти, и презиру господство Божије; дрски, самовољни, и не дрхте хулећи на славе,
Док анђели, који су већи снагом и силом, не износе против њих пред Господом хулнога суда.
А они, као бесловесне животиње, по природи саздане за лов и трошење, хулећи на оно што не познају, у покварености својој пропашће,
И примиће плату неправде. Они сматрају за сласт посведневно уживање; бестидници и неваљалци, који се наслађују својим пријеварама, једући са вама;
Очи су им пуне прељубе и непрестанога гријеха, прелашћују неутврђене душе, имају срце извјежбано у лакомству. Дјеца проклетства!
Оставивши прави пут, залуташе, и пођоше путем Валаама Восорова који заволи плату неправде,
Али би покаран за своје безакоње: немушто марвинче проговори гласом човјечијим и спријечи безумље пророково.
Они су извори безводни: облаци олујом гоњени, за њих се чува мрак таме заувијек.
Јер говорећи надувене и сујетне ријечи прелашћују на тјелесне жеље и разврат оне који су стварно побјегли од оних што живе у заблуди,
Обећавајући им слободу а сами су робови покварености; јер од кога је ко побијеђен томе и робује.
Јер ако они који побјегну од нечистота свијета познањем Господа и Спаса Исуса Христа, опет се у њих заплету и буду надвладани, бива им потоње горе од првога.
Јер боље би им било да не познаше Пут правде, неголи кад га познаше што се вратише од предате им свете заповијести.
Њима се догодило оно што вели истинита пословица: Пас се враћа на своју бљувотину, и: Свиња се окупала па се у блату ваља.
