Откривење (светог Јована Богослова )
Откривење, глава 10
И видјех другога анђела силна гдје силази с неба, који бјеше одјевен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце. и ноге његове као стубови огњени:
И он држаше у руци својој књижицу отворену, и стаде својом десном ногом на море а лијевом на земљу;
И повика гласом громким као што риче лав. И кад он повика, проговорише седам громова гласовима својим
А када проговорише седам громова, хтједох да пишем, но чух глас са неба који говори: Запечати оно што говорише седам громова, и то не пиши.
И анђео којега видјех гдје стоји на мору и на земљи, подиже своју десну руку према небу,
И закле се Оним који живи у вијекове вијекова, Који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена више бити неће;
Него у дане гласа седмога анђела, када буде затрубио, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави слугама својим пророцима.
И глас који чух са неба, опет проговори са мном и рече: Иди, узми књижицу отворену у руци анђела који стоји на мору и на земљи.
И отидох анђелу и рекох му да ми да књижицу. И рече ми: Узми и поједи је; и загорчаће ти утробу, али у устима твојим биће слатка као мед.
И узех књижицу из руке анђелове, и поједох је; и бјеше у устима мојим слатка као мед, а кад је поједох, постаде горка утроба моја.
И рекоше ми: Треба опет да пророкујеш пред народима и племенима и језицима и царевима многима.
