Knjiga o Jobu

A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.

Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.

Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.

Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.

Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču ko za lopovima.

Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.

Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.

Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.

Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!

Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut mi u lice.

I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.

S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.

Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,

prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.

Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.

Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.

Noću, probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.

Muka mi je i halju nagrdila i stegla me ko ovratnik odjeće.

U blato me je oborila dolje, gle, postao sam ko prah i pepeo.

K Tebi vičem, al Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al Ti i ne mariš.

Prema meni si postao okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.

U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujom kovitlaš.

Al ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?

Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?

Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.

Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.

Smrknut idem, al nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.

Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.

Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.

Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.