Psalmi

Zborovođi. Uza žičana glazbala. Poučna pjesma. Davidova.

Počuj mi, Bože, molitvu, ne krij se molbi mojoj:

obazri se na me i usliši me! Mučim se u svojoj tjeskobi,

zbuni me vika dušmanska i tlačenje grešničko. Navališe na me nesrećom, bijesno me progone.

Srce mi je ustreptalo, i strah me samrtni spopade.

Užas me i trepet hvata, groza me obuze.

Zavapih: "O, da su mi krila golubinja, odletio bih da otpočinem!

Daleko, daleko bih letio, u pustinji se nastanio;

brzo bih si potražio sklonište od bijesne oluje i vihora."

Smeti ih, Gospode, podvoji im jezike, jer nasilje i svađu vidim u gradu;

danju i noću zidinama kruže; bezakonja su i nevolje u njemu.

Usred njega zasjede, s ulica mu nepravda i podlost ne odlaze.

Da me pogrdio dušmanin, bio bih podnio; da se digao na me koji me mrzi, pred njim bih se sakrio.

Ali ti, ti si to bio, meni jednak, prijatelj moj, moj pouzdanik

s kojim sam slatko drugovao, i složno hodismo u Domu Božjemu.

Smrt neka ih zaskoči, živi nek siđu u Podzemlje, jer im je pakost u stanu i srcu.

Večerom, jutrom i o podne tužan ću jecati, i on će čuti vapaj moj.

Dat će mi mira od onih koji me progone: jer mnogi su protiv mene.

Bog će čuti i njih poniziti, Onaj koji kraljuje odvijeka, jer se ne popravljaju, Boga se ne boje.

Podižu ruke na prijatelje, savez svoj oskvrnjuju.

Usta su im glađa od maslaca, a srce ratoborno; riječi blaže od ulja, a oni - isukani mačevi.

Povjeri Jahvi svu svoju brigu, i on će te pokrijepiti: neće dati da ikada posrne pravednik.

A njih ti, o Bože, strmoglavi u jamu grobnu! Krvoloci i varalice ni polovicu dana neće doživjeti! A ja se u tebe uzdam!