Izaija

Evo po pravdi kralj kraljuje, po pravici vladaju knezovi:

svaki je kao zavjetrina, utočište od nevremena, kao u sušnoj zemlji potoci, kao sjena u žednoj pustari.

Oči vidovitih neće više biti slijepe, uši onih što čuju slušat će pozorno;

srce nerazumnih shvaćat će mudrost, mucavci će govoriti okretno i razgovijetno;

pokvarenjaka neće više zvati plemenitim, varalicu neće više držat odličnikom.

Jer, pokvarenjak govori ludosti, i srce mu bezakonje snuje, da počini zlodjela, da o Jahvi oholo govori; da gladnoga ostavi prazna želuca, da žednome napitak uskrati.

U varalice pakosno je oružje; on spletke samo kuje, da lažima upropasti uboge, pa i kad nevoljnik pravo dokazuje.

U plemenita nakane su plemenite i plemenito on djeluje.

Ustajte, žene nehajne, slušajte moj glas; kćeri lakoumne, čujte mi besjedu.

Za godinu i nekoliko dana drhtat ćete, lakoumnice, jer jematve neće biti, plodovi se neće brati.

Dršćite, nehajnice, strepite, lakoumnice, svucite se, obnažite, oko bedara kostrijet opašite!

Bijte se u prsa zbog ljupkih polja, plodnih vinograda;

zbog njiva naroda mojega što rađaju trnjem i dračem; zbog svih kuća veselih, grada razigranog.

Jer, napuštena bit će palača, opustjet će bučni grad; Ofel i kula postat će brlog dovijeka - bit će radost divljim magarcima, paša stadima,

dok se na nas ne izlije duh iz visina. Tad će pustinja postat voćnjak, a voćnjak se u šumu pretvorit.

U pustinji će se nastaniti pravo, i pravda će prebivati u voćnjaku.

Narod će moj prebivati u nastambama pouzdanim, u bezbrižnim počivalištima.

A šuma će biti oborena, grad će biti snižen.

Blago vama: sijat ćete kraj svih voda, puštajući vola i magarca da slobodno idu!