Hošea

Trublju na usta, poput stražara na Domu Jahvinu; jer oni moj Savez prestupiše, otpadoše od moga Zakona.

Meni viču: "Poznajemo te, Bože Izraelov."

Ali je Izrael odbacio dobro, dušman će ga progoniti.

Kraljeve su postavljali bez mene, knezove birali bez znanja moga. Od srebra svog i zlata načiniše sebi kumire da budu uništeni.

Odbacih tvoje tele, Samarijo, na njih se gnjev moj rasplamtio. Dokle će ostati nečisti sinovi Izraelovi?

Umjetnik ga je neki načinio, i ono Bog nije. Prometnut će se u komadiće tele samarijsko.

Posijali su vjetar, i požet će oluju; žito im neće proklijati, neće brašna dati; ako ga i dade proždrijet će ga tuđinci.

Progutan je Izrael, evo ga među narodima poput nevrijedne posude;

jer otiđoše k Asircu, divljem magarcu što sam živi! Efrajim obdaruje milosnike.

Neka ih samo obdaruje, među narode ću ih sada razasuti: i doskora će uzdrhtati pod teretom kralja knezova.

Žrtvenike je umnožio Efrajim, za grijeh su mu oni poslužili.

Da mu i tisuću zakona svojih napišem, oni ih smatraju tuđima.

Nek žrtvuju klanice što mi ih prinose, nek samo jedu meso! Jahvi se ne mile. Odsad će se spominjati bezakonja njihova i njihove će kazniti grijehe: u Egipat će se oni vratiti.