Библијске теме (Бог Створитељ )
У почетку створи Бог небо и земљу.
Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га.
Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.
А Господ му рече: Ко је дао уста човеку? Или ко може створити немог или глувог или окатог или слепог? Зар не ја, Господ?
Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и шта је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га.
Јер запитај сада за стара времена, која су била пре тебе, од оног дана кад створи Бог човека на земљи, и од једног краја неба до другог, је ли кад била оваква ствар велика, и је ли се кад чуло шта такво?
Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио.
Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог.
Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог.
Сиромаха подиже из праха, и из буњишта узвишује убогог да га посади с кнезовима, и даје им да наследе престо славе; јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васиљену.
И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам, Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу,
Јер су сви Богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.
Ти си сам Господ; Ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и Ти оживљаваш све то, и војска небеска Теби се клања.
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.
Он је разастро и север над празнином, и земљу обесио ни о чем.
Духом је својим украсио небеса, и рука је Његова створила пругу змију.
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.
Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
Како не знаш који је пут ветру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дела Божијег и како твори све.
Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле;
У то ће време човек погледати на Творца свог, и очи његове гледаће на Свеца Израиљевог;
Господе над војскама, Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу.
Ко је измерио воду грстима својим и небеса премерио пеђу? Ко је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег?
Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно?
Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму Његовом нема мере.
Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:
Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.
Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.
Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш.
Овако вели Господ, који те је створио и саздао од утробе материне, и који ти помаже: не бој се, слуго мој Јакове, и мили, кога изабрах.
Овако говори Господ, Избавитељ твој, који те је саздао од утробе материне: ја Господ начиних све: разапех небо сам, распрострех земљу сам собом;
Који правим светлост и стварам мрак, градим мир и стварам зло; ја Господ чиним све то.
Ја сам начинио земљу и човека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповест.
Јер овако вели Господ, који је створио небо, Бог, који је саздао земљу и начинио је и утврдио, и није је створио напразно, него је начинио да се на њој настава: ја сам Господ, и нема другог.
И моја је рука основала земљу, и моја је десница измерила небеса пеђу; кад их зовнем, сви дођу.
И заборавио си Бога Творца свог, који је разапео небеса и основао земљу? И једнако се бојиш сваки дан гнева оног који те притешњује кад се спрема да затире? А где је гнев оног који притешњује?
Ја ти метнух у уста речи своје и сеном руке своје заклоних те, да утврдим небеса и оснујем земљу, и кажем Сиону: Ти си мој народ.
Али сада, Господе, Ти си наш Отац; ми смо као, а Ти си наш лончар, и сви смо дело руку Твојих.
Јер је све то рука моја створила, то је постало све, вели Господ. Али на кога ћу погледати? На невољног и на оног ко је скрушеног духа и ко дрхће од моје речи.
Мене ли се нећете бојати? Вели Господ; од мене ли нећете дрхтати? Који поставих песак мору за међу вечном наредбом, и неће прећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је прећи.
Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса;
Није такав део Јаковљев, јер је Творац свему, и Израиљ Му је наследство, име Му је Господ над војскама.
Ја сам створио земљу и људе и стоку, што је по земљи, силом својом великом и мишицом својом подигнутом; и дајем је коме ми је драго.
Овако вели Господ, који даје сунце да светли дању, и уредбе месецу и звездама да светле ноћу, који раскида море и буче вали његови, коме је име Господ над војскама:
Ах, Господе Господе! Ето, Ти си створио небо и земљу силом својом великом и мишицом својом подигнутом; ништа није Теби тешко.
Овако вели Господ који чини то, Господ који удешава и потврђује то, коме је име Господ:
Он је створио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разапео небеса.
Него си се подигао на Господа небеског, и судове дома Његовог донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, бронзане, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују, нити разумеју, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путеви твоји.
Јер ето Оног који је сазидао горе и који је створио ветар и јавља човеку шта мисли, чини од зоре таму, и ходи по висинама земаљским; име Му је Господ Бог над војскама.
Оног тражите који је створио звезде, кола и штапе, и који претвара сен смртни у јутро, а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и пролива их по земљи; име Му је Господ.
Он је саградио себи клети на небу и свод свој основао на земљи; зове воде морске и излива их по земљи; име Му је Господ.
А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небеског, који је створио море и суву земљу.
Бреме речи Господње за Израиља. Говори Господ, који је разапео небеса и основао земљу, и створио човеку дух који је у њему:
Није ли нам свима један Отац? Није ли нас један Бог створио? Зашто неверу чинимо један другом скврнећи завет отаца својих?
А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити.
А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
Не створи ли рука моја све ово?
Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,
Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.
Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.
Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.
Али ми имамо само једног Бога Оца, од ког је све, и ми у Њему, и једног Господа Исуса Христа, кроз ког је све, и ми кроза Њ.
Али Бог постави све уде у телу како је кога хтео.
И непоштени наши уди највеће поштење имају; а поштени уди не требају. Али Бог сложи тело и најхуђем уду даде највећу част,
А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.
И да откријем свима шта је служба тајне од постања света сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа;
Заповедам ти пред Богом који све оживљује, и Христом Исусом који сведочи за владања Понтија Пилата добро признање,
Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,
Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем.
Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.
Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.
Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог.
Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?
Зато и који страдају по вољи Божијој нека Му као верном Творцу предаду душе своје у добрим делима.
Достојан си, Господе, да примиш славу и част и силу; јер си Ти саздао све, и по вољи Твојој јесте и створено је.
И закле се Оним који живи ва век века, који сазда небо и шта је на њему, и земљу и шта је на њој, и море и шта је у њему, да времена већ неће бити;
И говораше великим гласом: Бојте се Бога, и подајте Му славу, јер дође час суда Његовог; и поклоните се Ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене.
Нека се весели Израиљ о Створитељу свом, синови сионски нек се радују о цару свом.
Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи веру увек,
Нека хвале име Господње, јер Он заповеди и створише се.
Који је створио небеса премудро; јер је довека милост Његова;
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.
Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа!
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су.
Познајте Господ да је Бог. Он нас је створио, и ми смо достојање Његово, народ Његов и овце паше Његове.
Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје.
Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
Он је створио сва срца њихова, Он и зна сва дела њихова.
Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова.
Јер Он рече, и постаде; Он заповеди, и показа се.
Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.
Господња је земља и шта је год у њој, васиљена и све што живи на њој.
Кад погледам небеса Твоја, дело прста Твојих, месец и звезде, које си Ти поставио;
