Библијске теме (Краткоћа живота )
Одговори Јаков Фараону: Мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мог и зли су били, нити стижу век отаца мојих, колико су они живели.
А Давид заклињући се опет рече: Отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: Не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти.
Јер ћемо доиста помрети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Бог није узео живот, него је наумио да одагнани не остане одагнан од њега.
Јер смо дошљаци пред Тобом и гости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сен и нема стајања.
А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?
Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?
Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, одсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
Глас говори: Вичи. И рече: Шта да вичем? Да је свако тело трава и све добро његово као цвет пољски.
Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их.
Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв; а правда моја остаје довека и спасење моје од колена на колено.
Ја, ја сам утешитељ ваш; ко си ти да се бојиш човека смртног и сина човечјег, који је као трава?
Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас.
А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.
Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
