Библијске теме (Кушање )
Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?
Тада му рече Бог у сну: Знам да си учинио у чистоти срца свог, зато те сачувах да ми не сагрешиш, и не дадох да је се дотакнеш.
После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.
И догоди се после, те се жена господара његовог загледа у Јосифа, и рече: Лези са мном.
Чувај се да не хваташ вере с онима који живе у земљи у коју ћеш доћи, да ти не буду замка усред тебе.
Резане богове њихове спали огњем, немој да се полакомиш на сребро или злато што је на њима и да га узмеш, да ти не буде замка, јер је гадно пред Господом Богом твојим.
И опомињи се свега пута којим те је водио Господ Бог твој четрдесет година по пустињи, да би те намучио и искушао, да се зна шта ти је у срцу, хоћеш ли држати заповести Његове или нећеш.
Зато познај у срцу свом да те Господ Бог твој гаји као што човек гаји своје дете.
И чувај се да не заборавиш Господа Бога свог бацивши у немар заповести Његове и законе Његове и уредбе Његове, које ти ја заповедам данас.
Нити говори у срцу свом; моја снага, и сила моје руке добавила ми је ово благо.
Ако устане међу вама пророк или који сне сања, и каже ти знак или чудо,
Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља.
Исти Језекија загради горњи извор воде Гиона, и право је сведе доле на западну страну града Давидовог; и беше срећан Језекија у сваком послу свом.
А ми се молисмо Богу свом и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њиховог.
И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла.
И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих низашта.
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
Као дивља магарица, која је навикла на пустињу и по жељи душе своје вуче у се ветар, кад навали, ко ће је вратити? Који је траже неће се уморити, наћи ће је у месецу њеном.
И метнух пред синове дома Рихавовог крчаге пуне вина, и чаше, па им рекох: Пијте вино.
Многи ће се очистити, убелити и окушати; а безбожници ће радити безбожно, нити ће који безбожник разумети, али ће разумни разумети.
На дан цара нашег разболеше се кнезови од меха вина, и он пружи руку своју подсмевачима.
А ви појисте назиреје вином, и пророцима забрањивасте говорећи: Не пророкујте.
Зато ћу ти тако учинити, Израиљу; и што ћу ти тако учинити, приправи се, Израиљу, да сретнеш Бога свог.
И ту ћу трећину метнути у огањ, и претопићу их како се претапа сребро, и окушаћу их како се куша злато, они ће призвати име моје, и ја ћу им се одазвати и рећи ћу: То је мој народ; а они ће рећи: Господ је Бог наш.
Тада Исуса одведе Дух у пустињу да Га ђаво куша.
Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.
Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе.
А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.
Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.
Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.
Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.
Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.
А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос, или: Ено онде, не верујте.
Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће време настати.
И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?
И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
Небо и земља проћи ће, а речи моје неће проћи.
А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
Ово вам казах да се не саблазните.
Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;
Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.
Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:
Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим.
Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.
А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.
Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.
Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.
Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.
Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети.
Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој.
Пазите, стојте у вери, мушки се држите, утврђујте се.
Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.
Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.
Јер тело жели против духа, а дух против тела; а ово се противи једно другом, да не чините оно шта хоћете.
Нити дајте места ђаволу.
Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског:
Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се.
Тога ради и ја не могући више трпети послах да познам веру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.
Јер се, ево, неке окренуше за сотоном.
А који хоће да се обогате они упадају у напасти и замке, и у многе луде шкодљиве жеље, које потапају човека у пропаст и погибао.
А зли људи и варалице напредоваће на горе, варајући и варајући се.
Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.
Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.
Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.
Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима,
А свему се крај приближи. Будите дакле мудри и трезни у молитвама.
Љубазни! Не чудите се врућини која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се шта ново догађа;
Будите трезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.
Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни;
Јер говорећи поносите и лажљиве речи прелашћују на нечистоте телесних жеља оне који одскора беже од оних што живе у превари.
А ви, дакле, љубазни, знајући напред, чувајте се да преваром безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од своје тврђе;
Јер све што је на свету, телесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од Оца, него је од овог света.
Ово вам писах за оне који вас варају.
Ви сте од Бога, дечице, и надвладасте их, јер је већи који је у вама неголи који је на свету.
Стражи, и утврђуј остале који хоће да помру; јер не нађох твоја дела савршена пред Богом својим.
Јер си одржао реч трпљења мог, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења, који ће доћи на сав васиони свет да искуша оне који живе на земљи.
И чух глас велики на небу који говори: Сад поста спасење и сила и царство Бога нашег, и област Христа Његовог; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ.
И разгневи се змија на жену, и отиде да се побије са осталим семеном њеним, које држи заповести Божије и има сведочанство Исуса Христа.
Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.
Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.
Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.
Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
