Библијске теме (Лицемерје )
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,
Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.
Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.
Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.
Зато се Господ неће радовати младићима његовим, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.
На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.
Зато рече Господ: Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени,
Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна?
Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним.
Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
Чујте ово, доме Јаковљев, који се зовете именом Израиљевим, и из воде Јудине изађосте, који се кунете именом Господњим, и Бога Израиљевог помињете, али не по истини и по правди.
Премда ме сваки дан траже и ради су знати путеве моје, као народ који твори правду и не оставља суд Бога свог; ишту од мене судове праведне, желе приближити се к Богу.
Јер ја Господ љубим правду и мрзим на грабеж са жртвом паљеницом, и даћу им плату уистину, и вечан завет учинићу с њима.
Који говоре: Одлази, не дохватај ме се, јер сам светији од тебе, ти су дим у ноздрвама мојим, дим који гори вас дан.
И код свега тога не врати се к мени неверница сестра јој Јуда свим срцем својим, него лажно, говори Господ.
Ако и говоре: Тако да је жив Господ! Опет се криво куну.
Шта ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нису ми угодне, нити су ми приноси ваши мили.
Не уздајте се у лажне речи говорећи: Црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је.
Ето, ви се уздате у речи лажне, које не помажу.
Чувајте се сваки пријатеља свог и ни једном брату не верујте; јер сваки брат ради да поткине другог, и сваки пријатељ иде те опада.
Језик им је стрела смртна, говори превару; устима говоре о миру с пријатељем својим, а у срцу намештају заседу.
Ти их посади, и они се укоренише, расту и род рађају; Ти си им близу уста али далеко од бубрега.
Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?
Јер варасте душе своје кад ме посласте ка Господу Богу свом рекавши: Помоли се за нас Господу Богу нашем, и како каже Господ Бог наш, јави нам и учинићемо.
Једнако плаче ноћу, и сузе су му на образима, нема никога од свих који га љубљаху да га потеши; сви га пријатељи његови изневерише, посташе му непријатељи.
Јер ко би год од дома Израиљевог или од иностранаца који живе у Израиљу одступио од мене, и ставио у срце своје гадне богове своје, и метнуо преда се о шта ће се спотицати на безакоње своје, па би дошао к пророку да ме упита преко њега, њему ћу одговорити ја сам Господ собом.
Ви, дакле, доме Израиљев, овако вели Господ Господ: Идите, служите сваки гадним боговима својим и у напредак, кад нећете да ме слушате; али имена мог светог не скврните више даровима својим и гадним боговима својим.
А о теби, сине човечји, синови народа твог казују о теби уза зидове и на вратима кућним, и говоре један другом, сваки брату свом, и веле: Ходите и чујте каква реч дође од Господа.
Шта да ти учиним, Јефреме? Шта да ти учиним, Јуда? Јер је доброта ваша као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане.
Нити ме призиваше из срца свог, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се одступају од мене.
Израиљ ће викати ка мени; Боже мој; познајемо Те.
Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове.
Опколио ме је Јефрем лажју и дом Израиљев преваром; али Јуда још влада с Богом и веран је са светима.
Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.
Уклони од мене буку песама својих, и свирања псалтира твојих, нећу да чујем.
До границе те одведоше сви који беху с тобом у вери, преварише те и надвладаше те који беху у миру с тобом; који једу хлеб твој подметнуше ти замку, да се не опази.
Поглавари његови суде по миту, и свештеници његови уче за плату, и пророци његови гатају за новце, а на Господа се ослањају говорећи: Није ли Господ усред нас? Неће доћи зло на нас.
Не верујте пријатељу, не ослањајте се на вођу; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих.
Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?
И ако му ко рече: Какве су ти то ране на рукама? Он ће одговорити: Допадох их у кући пријатеља својих.
Син поштује оца и слуга господара свог; ако сам ја Отац, где је част моја? И ако сам Господар, где је страх мој? Вели Господ над војскама вама, свештеници, који презирете име моје, и говорите: У чем презиремо име Твоје?
И говорите: Гле, колика мука! А могло би се одухнути, говори Господ над војскама; и доносите отето, и хромо и болесно доносите на дар; еда ли ћу примити из руке ваше? Говори Господ.
Још и ово чините: покривате сузама олтар Господњи, плачем и уздасима; зато не гледа више на принос, нити Му је драго примити шта из ваших руку.
Рекосте: Залуду је служити Богу, и каква ће бити корист да држимо шта је наредио да се држи, и да ходимо жалосни пред Господом над војскама?
А кад виде (Јован) многе фарисеје и садукеје где иду да их крсти, рече им: Породи аспидини! Ко каза вама да бежите од гнева који иде?
Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.
Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви.
Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! Ући у царство небеско; но који чини по вољи Оца мог који је на небесима.
Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.
Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
И ујутру: Данас ће бити ветар, јер је небо црвено и мутно. Лицемери! Лице небеско умете познавати, а знаке времена не можете познати?
Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.
И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
Говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.
Доћи ће господар тог слуге у дан у који се не нада, и у час кад не мисли.
И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.
А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
Гледајте, дакле, како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.
А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.
Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.
Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.
Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
Сваку лозу на мени која не рађа рода одсећи ће је; и сваку која рађа род очистиће је да више рода роди.
Ко у мени не остане избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.
Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.
Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег?
Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,
А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
Јер такви не служе Господу нашем Исусу Христу него свом трбуху, и благим речима и благословима прелашћују срца безазлених.
Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.
Јер ако ко мисли да је шта, а није ништа, умом вара себе.
Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од сечења.
У лицемерју лажа, жигосаних на својој савести,
Који имају обличје побожности, а силе су се њене одрекли. И ових се клони.
Говоре да познају Бога, а делима Га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дело ваљани.
Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти?
А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,
Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.
А беше и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и доводиће себи наглу погибао.
Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне ветрови, за које се чува мрак тамни вавек.
И обећавају им слободу, а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада онај му и робује.
Ако кажемо да имамо заједницу с Њим а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине.
Који говори: Познајем Га, а заповести Његове не држи, лажа је, и у њему истине нема;
Који говори да је у виделу, а мрзи на свог брата, још је у тами.
Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нису сви од нас.
Ако ко рече: Ја љубим Бога, а мрзи на брата свог, лажа је; јер који не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?
Ово су они што погане ваше милостиње једући с вама без страха и гојећи се; облаци безводни, које ветрови разносе; јесенска дрвета неродљива, која су двапут умрла, и из корена ишчупана;
Знам твоја дела, и невољу и сиромаштво (али си богат), и хуле оних који говоре да су Јевреји а нису, него зборница сотонина.
И анђелу сардске цркве напиши: Тако говори Онај што има седам Духова Божијих, и седам звезда: знам твоја дела, да имаш име да си жив, а мртав си.
Ево дајем оне из зборнице сотонине који говоре да су Јевреји и нису, него лажу; ево ћу их учинити да дођу и да се поклоне пред ногама твојим, и да познаду да те ја љубим.
Не живи у дому мом који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојим.
Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
Јер нема у устима њиховим истине; у њима је неваљалство; грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење.
