Библијске теме (Молитва у невољи )
Избави ме из руке брата мог, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матер с децом.
А Бог Свемогући да вам да да нађете милост у оног човека, да вам пусти брата вашег другог и Венијамина; ако ли останем без деце, нек останем без деце.
А Мојсије завапи ка Господу говорећи: Шта ћу чинити с овим народом? Још мало па ће ме засути камењем.
И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи.
А он рече: Док дете беше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дете остане живо.
Тада јавише Давиду и рекоше му. Ахитофел је међу онима који се побунише с Авесаломом. А Давид рече: Разбиј намеру Ахитофелову, Господе!
У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом, и од греха се свог обрате, кад их намучиш,
Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живога.
И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познаду сва царства на земљи да си Ти, Господе, сам Бог.
И дође им помоћ супрот њих, и Агарени им бише дани у руке и све што имаху; јер завапише Богу у боју, и услиши их, јер се поуздаше у Њ.
И завапи Аса ка Господу Богу свом говорећи: Господе Теби је ништа помоћи множини или нејаком; помози нам, Господе Боже наш, јер се у Те уздамо, и у Твоје име дођосмо на ово мноштво. Господе, Ти си Бог наш, не дај да може шта на Те човек.
Боже наш, зар им нећеш судити? Јер у нама нема снаге да се опремо том мноштву великом, које иде на нас, нити знамо шта бисмо чинили, него су очи наше упрте у Те.
И кад беше у невољи, мољаше се Господу Богу свом, и понизи се веома пред Богом отаца својих.
Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи где би робовали.
Сада дакле, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш завет и милост, немој да је мало пред Тобом што нас снађе сва ова мука, цареве наше, кнезове и свештенике наше и пророке наше и оце наше и сав народ Твој од времена царева асирских до данас.
Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
Пригни, Господе! Ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ.
Јунака и војника, судију и пророка и мудраца и старца,
Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од Тебе,
Карај ме, Господе, али с мером, не у гневу свом, да ме не би затро.
Ти знаш, Господе, опомени ме се и походи ме и освети ме од оних који ме гоне; немој ме зграбити докле се устежеш од гнева; знај да подносим руг тебе ради.
Господе, крепости моја и граде мој и уточиште моје у невољи, к Теби ће доћи народи од крајева земаљских, и рећи ће: Доиста оци наши имаше лаж, и таштину и што ни мало не помаже.
Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.
Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
А Данило кад дозна да је књига написана, отиде својој кући, где беху отворени прозори у његовој соби према Јерусалиму, и падаше на колена своја три пута на дан и мољаше се и хвалу даваше Богу свом као шта чињаше пре.
К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.
Тада призваше Господа и рекоше: Молимо Ти се, Господе, да не погинемо ради душе овог човека, и немој метнути на нас крв праву, јер Ти, Господе, чиниш како хоћеш.
И замоли се Јона Господу Богу свом из трбуха рибљег,
И прикучивши се ученици Његови пробудише Га говорећи: Господе! Избави нас, изгибосмо.
Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!
И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.
А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;
И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.
Зато трипут Господа молих да одступи од мене.
Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео нека хвали Бога.
Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
Смиловао си се, Господе, на земљу своју, повратио си робље Јаковљево.
Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми помогнеш!
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.
Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас.
Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.
Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.
Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
Боже! Именом својим помози ми, и крепошћу својом одбрани ме на суду.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! Од човека неправедног и лукавог избави ме.
Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?
Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.
Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
Чуј, Господе, и смилуј се на ме; Господе буди ми помоћник."
К Теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми ћутати, да не бих, ако заћутиш, био као они који одлазе у гроб.
Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради оних који ме вребају.
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
К Теби, Господе, подижем душу своју.
Да те услиши Господ у дан жалосни, да те заштити име Бога Јаковљевог.
Чувај ме, Боже; јер се у Те уздам.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?
Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.
Господе, Боже мој! У Тебе се уздам, сачувај ме од свих који ме гоне, и избави ме.
Господе! Води ме у правди својој; ради непријатеља мојих поравни преда мном пут свој.
Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
Господе! Како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме.
