Библијске теме (Нада )
Благо ономе, коме је помоћник Бог Јаковљев, коме је надање у Господу, Богу његовом,
Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп.
Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.
Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.
Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.
Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
Да буде милост Твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у Тебе.
Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
Гле, око је Господње на онима који Га се боје, и на онима који чекају милост Његову.
Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тело моје смирити у уздању;
Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
Јер неће гроб Тебе славити, неће Те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини.
Благо човеку који се узда у Господа и коме је Господ узданица.
Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
Добро је мирно чекати спасење Господње.
И Господ ће рикнути са Сиона, и из Јерусалима ће пустити глас свој, и затрешће се небо и земља; али ће Господ бити уточиште свом народу и крепост синовима Израиљевим.
Вратите се ка граду, сужњи, који се надате, још ти и данас јављам да ћу ти платити двојином.
А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.
И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.
Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер наде ради Израиљеве окован сам у ово гвожђе.
Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.
Кроз ког и приступ нађосмо вером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије.
Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?
Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.
Јер шта се напред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом писма наду имамо.
А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
Јер ми духом чекамо од вере наду правде.
И бистре очи срца вашег да бисте могли видети шта је нада Његовог звања, и које је богатство славе наследства Његовог у светима,
Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.
Као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у телу мом, било животом или смрћу.
За наду остављену вама на небесима, за коју напред чусте у речи истине јеванђеља,
Ако само останете у вери утемељени и тврди, и непокретни од наде јеванђеља, које чусте, које је проповедано свој твари под небом, коме ја Павле постадох слуга.
Којима Бог науми показати како је богата слава тајне ове међу незнабошцима, које је Христос у вама, нада славе;
И спомињући без престанка ваше дело вере, и труд љубави, и трпљење наде Господа нашег Исуса Христа, пред Богом и Оцем нашим,
Али ми који смо синови дана да будемо трезни и обучени у оклоп вере и љубави, и с кацигом наде спасења;
А сам Господ наш Исус Христос, и Бог и Отац наш, коме омилесмо и даде нам утеху вечну и наду добру у благодати,
Од Павла, апостола Исуса Христа, по заповести Бога, Спаса нашег и Господа Исуса Христа, наде наше,
Чекајући блажену наду и јављање славе великог Бога и Спаса нашег Исуса Христа,
Да се оправдамо благодаћу Његовом, и да будемо наследници живота вечног по нади.
Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.
Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;
Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо.
Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас по великој милости својој прероди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих,
Зато, љубазни, запрегнувши бедра свог ума будите трезни, и зацело се надајте благодати која ће вам се принети кад дође Исус Христос.
Који кроз Њега верујете Бога који Га подиже из мртвих, и даде Му славу, да би ваша вера и надање било у Бога.
Него Господа Бога светите у срцима својим. А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање.
И сваки који ову наду има на Њега, чисти се, као и Он што је чист.