Библијске теме (Насиље )
Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе
Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
Дошљаку немој чинити криво нити га уцвелити, јер сте били дошљаци у земљи мисирској.
Немој издати слугу господару његовом, који утече к теби од господара свог;
Немој занети најамника, сиромаха и потребитога између браће своје, и дошљака који је код тебе у земљи твојој у месту твом.
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.
Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам?
Доме Давидов, тако вели Господ, судите свако јутро, и коме се отима избављајте га из руку насилникових да не изиђе као огањ гнев мој и разгори се да га нико не може угасити за злоћу дела ваших.
Народ земаљски вара и отима, и сиромаху и убогоме чини насиље, и дошљаку чини криво.
Овако вели Господ Господ: Доста је, кнезови Израиљеви; прођите се насиља и отимања, и творите суд и правду, и скините тешке послове своје с мог народа, говори Господ Господ.
Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесаног камена, али нећете седети у њима; насадисте лепе винограде, али нећете пити вино из њих.
Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи,
Тешко онима који смишљају безакоње и о злу се труде на постељама својим, и кад сване извршују, јер им је сила у руци.
А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.
И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.
Говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.
А ви осрамотисте сиромаха. Нису ли то богати који вас муче и вуку вас на судове?
