Библијске теме (Непокајаност )
Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.
"Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,
Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
Не познаше, нити разумеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом.
Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.
Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.
Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
Бог је праведан судија, и Бог је сваки дан готов на гнев.
Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к Теби.
Ако ми узидете насупрот и не будете хтели слушати ме, додаћу вам седам пута више мука према гресима вашим.
И чувши речи ове клетве да се не похвали у срцу свом говорећи: Бићу миран ако идем за оним што у срцу свом смислим, додајући пијанство жеђи.
Јер је непослушност као грех од чарања, и непокорност као сујеверство и идолопоклонство. Одбацио си реч Господњу, зато је и Он тебе одбацио да не будеш више цар.
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
Што нема одмах осуде за зло дело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло.
А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег.
Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње.
Јер им рече: Ово је починак, оставите уморног да почине; ово је одмор; али не хтеше послушати.
Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје.
А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.
Слушајте ме, који сте упорног срца, који сте далеко од правде.
Знао сам да си упоран, и врат да ти је гвоздена жила, и чело да ти је од бронзе.
Нити си чуо ни знао, и пре ти се уши не отворише, јер знадох да ћеш чинити неверу, и да се зовеш преступник од утробе материне.
И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш?
Вас ћу избројати под мач, и сви ћете припасти на клање, јер звах а ви се не одазивасте, говорих а ви не слушасте, него чинисте шта је зло преда мном и изабрасте шта мени није по вољи.
И код свега тога не врати се к мени неверница сестра јој Јуда свим срцем својим, него лажно, говори Господ.
Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи, а не видите, који имате уши, а не чујете.
Коме ћу говорити и сведочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, реч је Господња њима подсмех, није им мила.
Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: Нећемо да идемо.
Чуј, земљо! Ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њихових, јер не пазе на моје речи, и одбацише закон мој.
Зато сада, што чините сва она дела, вели Господ, и што вам говорим зарана једнако, а ви не слушате, и кад вас зовем, а ви се не одазивате,
Али не послушаше, нити уха свог пригнуше, него идоше по саветима и мислима злог срца свог, и отидоше натраг, а не напред.
Зато им реци: Ово је народ који не слуша глас Господа Бога свог, нити прима науке; пропаде вера и неста је из уста њихових.
Зашто је зашао тај народ јерусалимски за свагда? Држе се преваре, неће да се обрате.
Жетва је прошла, лето минуло, а ми се не избависмо.
Обратиће га у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће та земља опустети, јер нико не узима на ум.
Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мог, јер ће се заробити стадо Господње.
Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видео сам; тешко теби, Јерусалиме! Зар се нећеш очистити? Докле још?
Овако говори Господ за народ овај: Мило им је да се скитају, не устављају ноге своје, зато нису мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове.
Ти си ме оставио, говори Господ, отишао си натраг; зато ћу махнути руком својом на те и погубићу те; досади ми жалити.
А ви још горе чините него оци ваши, јер ето идете сваки по мисли срца свог злог не слушајући мене.
Али не послушаше нити пригнуше уха свог, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке.
А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.
Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: Нећу да слушам; то је пут твој од детињства твог да не слушаш глас мој.
Јер не послушаше моје речи, говори Господ, кад слах к њима слуге своје пророке зарана једнако; али не послушасте, говори Господ.
Не покорише се до данас нити се побојаше, нити ходише по мом закону и уредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше.
Шта нам каза у име Господње, нећемо те послушати;
И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.
Јер се не шаљеш к народу непознатог језика и неразумљивог говора, него к дому Израиљевом;
А кад ти опоменеш безбожника, а он се не врати од безбожности своје и са злог пута свог, он ће погинути с безакоња свог, а ти ћеш сачувати душу своју.
И ја ћу учинити да ти се језик прилепи за грло, те ћеш онемети, и нећеш их карати, јер су дом одметнички.
Сине човечји, усред дома одметничког седиш, који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички.
Али се одвргоше од мене, и не хтеше ме послушати, ниједан их не одбаци гадова испред очију својих, и гадних богова мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим гнев свој на њима усред земље мисирске.
Али се одврже од мене дом Израиљев у пустињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и суботе моје грдно оскврнише; зато рекох да ћу излити гнев свој на њих у пустињи да их истребим.
Али се одвргоше од мене и синови, не ходише по мојим уредбама, и законе моје не држаше да их извршују, које ко врши живи кроз њих; суботе моје оскврнише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих и навршити гнев свој на њима у пустињи.
Ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави.
Како је писано у закону Мојсијевом, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу Богу свом да бисмо се вратили од безакоња свог и пазили на истину Твоју.
Јефрем се удружио с лажним боговима; остави га.
Не управљају дела својих да се врате к Богу свом; јер је дух курварски у њима и не знају Господа.
Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж.
Кад их карах, укрепих им мишице; али они мислише зло на ме.
Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.
Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га ка Вишњем, али се ниједан не подиже.
Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.
Ако не послушате и не ставите у срце да дате славу имену мом, вели Господ над војскама, тада ћу пустити на вас проклетство и проклећу благослове ваше; и проклех их, јер не стављате у срце.
Досађујете Господу речима својим, и говорите: У чем Му досађујемо? У том што говорите: Ко год чини зло, по вољи је Господу, и такви су Му мили; или: Где је Бог који суди?
Али какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по улицама и вичу својим друговима,
Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтесте!
Јер као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до оног дана кад Ноје уђе у ковчег,
Ако ли тај рђави слуга рече у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи;
Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.
А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.
Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?
Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.
Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.
Опомени се дакле откуда си спао, и покај се, и прва дела чини; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и дигнућу свећњак твој с места његовог, ако се не покајеш.
Покај се дакле; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и војеваћу с њима мачем уста својих.
И дадох јој време да се покаје од курварства свог, и не покаја се.
Опомињи се дакле, како си примио и како си чуо, и држи и покај се. Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и нећеш чути у који ћу час доћи на тебе.
И остали људи који не бише побијени злима овим, не покајаше се од дела руку својих да се не поклањају ђаволима ни идолима златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним, који не могу видети ни чути, ни ходити;
И опалише се људи од велике врућине, и хулише на име Бога који има област над злима овима, и не покајаше се да Му даду славу.
И град велики као глава паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла градног, јер је велика мука његова врло.
