Библијске теме (Поноситост )
Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.
Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.
Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.
Ко тајно опада ближњег свог, тог изгоним; ко је охолог ока и надутог срца, тог не трпим.
Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.
Кажем хвалишама: Не хвалите се, и безаконицима: Не дижите рог.
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.
Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље;
Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,
Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
И рече Јотор: Благословен да је Господ, који вас избави из руке мисирске, и из руке Фараонове, који избави народ из ропства мисирског.
Потрћу понос силе ваше, и учинићу да небо над вама буде као гвожђе, а земља ваша као бронза.
И чувај се да не заборавиш Господа Бога свог бацивши у немар заповести Његове и законе Његове и уредбе Његове, које ти ја заповедам данас.
Нити говори у срцу свом; моја снага, и сила моје руке добавила ми је ово благо.
Тада сва дрвета рекоше трну: Ходи ти, буди нам цар.
Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших речи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и Он удешава намере.
Ахитофел пак видећи где се не учини како он саветова, оседла свог магарца, па се подиже и отиде кући својој, у свој град, и наредивши за своју кућу обеси се те умре, и би погребен у гробу оца свог.
А цар Израиљев одговори и рече: Кажите: Нека се хвали онај који се опасује као онај који се распасује.
Тада се расрди Неман и пође говорећи: Гле! Ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће, и призваће име Господа Бога свог, и метнути руку своју на место, и очистити губу.
А Јоас, цар Израиљев посла к Амасији цару Јудином и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: Дај своју кћер сину мом за жену; али наиђе зверје ливанско, и изгази трн.
И Језекија саслушавши посланике показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу где му беше оружје, и шта се год налажаше у ризницама његовим, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству свом.
Али кад осили, понесе се срце његово, те се поквари, и сагреши Господу Богу свом, јер уђе у цркву Господњу да кади на олтару кадионом:
Само кад дођоше посланици кнезова вавилонских, који послаше к њему да распитају за чудо које би у земљи, остави га Бог да би га искушао, да би се знало све што му је у срцу.
А кад виде Аман да се Мардохеј не клања нити пада пред њим, напуни се гнева Аман.
И приповеди им Аман о слави богатства свог и о мноштву синова својих и о свему чим га је подигао цар и како га је узвисио сврх кнезова и слуга царских.
Али све то није ми ни на шта докле год гледам оног Мардохеја Јудејца где седи на вратима царевим.
И Аман дође, а цар му рече: Шта треба учинити човеку ког цар хоће да прослави? А Аман рече у себи: Кога би цар хтео прославити ако не мене?
И тако обесише Амана на вешала која беше приправио Мардохеју. И гнев царев утиша се.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
А Елифас Теманац одговори и рече:
Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.
Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.
Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.
Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.
Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.
Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
Још говори Господ: Што се понеше кћери сионске и иду опруженог врата и намигујући очима, ситно корачају и звекећу ногама,
Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи.
И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;
И знаће сав народ, Јефрем и становници самаријски, који охоло и поноситог срца говоре:
Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.
И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолих, и понос силних оборићу.
Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе?
И реци му: Шта ћеш ти ту? И ко ти је ту, те си ту истесао себи гроб? Истесао си себи гроб на високом месту и спремио си себи стан у камену.
И сврћи ћу те с места твог, и истераћу те из службе твоје.
Је ли то ваш весели град, чија је старина од давнина? Његове ће га ноге занети далеко у туђинство.
Господ је над војскама то смислио, да осрамоти понос сваке славе и да поништи све славне на земљи.
Тужиће земља и опасти, изнемоћи ће васиљена и опасти; изнемоћи ће главари народа земаљског.
И у то ће време походити Господ на висини војску високу и на земљи све цареве земаљске.
Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах.
Ногама ће се изгазити гиздави венац, пијанице Јефремове.
И Језекија се обрадова томе, и показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу где му беше оружје, и шта се год налажаше у ризницама његовим, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству свом.
И говорила си: Довека ћу бити госпођа; али никад ниси то узимала на ум, нити си помишљала шта ће бити на послетку.
Овако вели Господ: Мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим.
Овако вели Господ: Тако ћу учинити да отруне понос Јудин и велики понос јерусалимски,
Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори.
Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мог, јер ће се заробити стадо Господње.
Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хемос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.
Како говорите: Јаки смо и јунаци у боју?
Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову.
Што се хвалиш долинама? Растопила се долина твоја, кћери одметницо! Која се уздаш у благо своје: Ко би ударио на ме?
Обест твоја и поноситост срца твог превари тебе, који живиш у раселинама каменим и држиш се високих хумова; да начиниш себи гнездо високо као орао, и оданде ћу те свалити, говори Господ.
Ево мене на тебе, поносити, говори Господ Господ над војскама, јер дође дан твој, време да те походим.
Јер уста твоја не помињаше Содом, сестру твоју, у време охолости твоје,
Сине човечји, реци кнезу тирском: Овако вели Господ Господ: Што се понесе срце твоје, те велиш: Ја сам Бог, седим на престолу Божјем усред мора; а човек си а не Бог, и изједначујеш срце своје са срцем Божјим;
Срце се твоје понесе лепотом твојом, ти поквари мудрост своју светлошћу својом; бацићу те на земљу, пред цареве ћу те положити да те гледају.
Овако вели Господ: Пашће који подупиру Мисир, и понос силе његове обориће се, од куле синске пашће у њему, говори Господ Господ.
Зато овако вели Господ Господ: Што је висок нарастао, и дигао врх свој међу густе гране, и срце се његово понело висином његовом,
И проговори цар и рече: Није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царска, и слава величанству мом?
Сада ја Навуходоносор хвалим, узвишујем и славим цара небеског, чија су сва дела истина и чији су путеви праведни и који може оборити оне који ходе поносито.
Али када му се подиже срце и дух му се посили у охолости, би сметнут с царског престола свог, и узеше му славу.
И разапеће шаторе двора свог међу морима на красној светој гори; и кад дође к свом крају, нико му неће помоћи.
И поноситост Израиљева сведочи му у очи; зато ће Израиљ и Јефрем пасти за безакоње своје, пашће и Јуда с њима.
Јефрем је јуница научена, која радо врше; али ћу јој доћи на лепи врат; упрегнућу Јефрема, Јуда ће орати, Јаков ће повлачити.
Понос срца твог превари те, тебе, који живиш у раселинама каменим, у високом стану свом, и говориш у срцу свом: Ко ће ме оборити на земљу?
Нема лека полому твом, љута је рана твоја; ко год чује глас о теби, пљескаће рукама над тобом, јер кога није стизала злоћа твоја једнако?
Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.
Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.
То ће им бити за поноситост њихову; јер ружише народ Господа над војскама и подизаше се на Њ.
Такав ће бити весели град, који седи без бриге, који говори у срцу свом: Ја сам, и осим мене нема другог. Како опусте! Поста ложа зверју! Ко год прође мимо њ звиждаће и махати руком.
Тада се нећеш више стидети ни једног од својих дела, којима си ми згрешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој.
Јер, гле, иде дан, који гори као пећ, и сви ће поносити и сви који раде безбожно бити стрњика, и упалиће их дан који иде, вели Господ над војскама, и неће им оставити ни корена ни гране.
И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама,
Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.
Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
Кад се грађаху мудри, полудеше,
Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;
Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.
Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри.
Да се не похвали ниједно тело пред Богом.
Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар.
А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другог.
Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.
И ви се још надимате, место да плачете, да се извади између вас онај који је учинио то дело.
Није добра хвала ваша. Не знате ли да мало квасца све тесто укисели?
А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум, дакле, надима, а љубав поправља.
Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.
Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
Ако ли ко не разуме, нека не разуме.
И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,
Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају.
Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали.
И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.
Јер ако ко мисли да је шта, а није ништа, умом вара себе.
Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,
Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
Тако и жене у пристојном оделу, са стидом и поштењем да украшују себе, не плетеницама, ни златом, или бисером, или хаљинама скупоценим,
Не новокрштен, да се не би надуо, и упао у суд ђавољи.
Ако ли ко другачије учи, и не пристаје на здраве речи Господа нашег Исуса Христа и на науку побожну,
Богатима на овом свету заповедај да се не поносе нити уздају у богатство пропадљиво, него у Бога Живога, који нам све даје изобилно за ужитак;
Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни,
Издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога,
Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.
Нити као да владате народом; него бивајте угледи стаду;
Јер све што је на свету, телесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од Оца, него је од овог света.
Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слеп, и го.
Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу свом: Седим као царица, и нисам удовица, и жалости нећу видети.
