Библијске теме (Прихватање Божје воље )
Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.
Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.
Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи.
Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
А синови Аронови, Надав и Авијуд, узевши сваки своју кадионицу метнуше огањ у њих и на огањ метнуше кад, и принесоше пред Господом огањ туђ, а то им не беше заповедио.
А синови Израиљеви рекоше Господу: Сагрешисмо; чини с нама шта Ти је драго, само нас сада избави.
И Самуило му каза све, и ништа не затаји од њега. А он рече: Господ је, нека чини оно што Му је воља.
А сад умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.
Ако ли овако каже: Ниси ми мио; ево ме, нека учини са мном шта му буде воља.
Али цар рече: Шта је вама до мене, синови Серујини? Нека псује; јер му је Господ рекао: Псуј Давида. Па ко сме казати: Зашто тако чиниш?
А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнемо Господу у руке, јер је милост Његова велика; а људима да не западнем у руке.
Трчи сад пред њу и реци јој: Јеси ли здраво? Је ли здраво муж твој? Је ли здраво син твој? А она рече: Здраво смо.
А Језекија рече Исаији: Добра је реч Господња, коју си рекао. Још рече: Је ли? За мог века биће мир и вера?
Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер си Ти право учинио, а ми смо безбожно радили.
Иди, скупи све Јудејце што се налазе у Сусану, и постите за ме, и не једите ни пијте за три дана ни дању ни ноћу; и ја ћу са својим девојкама постити такође, па ћу онда отићи к цару, ако и није по закону, и ако погинем, нека погинем.
А један дан кад синови његови и кћери његове јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег,
И рече му жена: Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри.
Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.
Који утекосте од мача, идите, не стојте; помињите Господа издалека, и Јерусалим нека вам је у срцу.
Праведан је Господ, јер се супротих заповести Његовој; чујте, сви народи, и видите бол мој; девојке моје и младићи моји отидоше у ропство.
Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
И Господ наста око зла и наведе га на нас; јер је праведан Господ Бог наш у свим делима својим која чини, јер не слушасмо глас Његов.
Глас Господњи виче граду, и ко је мудар види име твоје; слушајте прут и Оног који га је одредио.
Подносићу гнев Господњи, јер Му згреших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видело, видећу правду Његову.
Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.
Трпљењем својим спасавајте душе своје.
А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
Онда рече Исус Петру: Задени нож у ножнице. Чашу коју ми даде Отац зар да је не пијем?
И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.
А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: Воља Божја нека буде.
Не само, пак, то него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради;
Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.
Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,
Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утехе, изобилан сам радошћу поред свих брига наших.
Као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у телу мом, било животом или смрћу.
Све чините без вике и премишљања.
Не говорим због недостатка, јер се ја навикох бити довољан оним у чему сам.
Јачајући сваком снагом по сили славе Његове, и у сваком трпљењу и дугом подношењу с радошћу;
Да се нико не смете у овим невољама; јер сами знате да смо на то одређени.
Тако да се ми сами хвалимо вама црквама Божјима, вашим трпљењем и вером у свим вашим гоњењима и невољама које подносите,
Ти дакле трпи зло као добар војник Исуса христа;
А ти буди трезан у свачему, трпи зло, учини дело јеванђелиста, службу своју сврши.
Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.
Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.
Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?
А понижени брат нека се хвали висином својом;
Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.
Гле, блажене називамо оне који претрпеше. Трпљење Јовљево чусте, и последак Господњи видесте: јер је Господ милостив и смилује се.
Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео нека хвали Бога.
Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима,
Љубазни! Не чудите се врућини која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се шта ново догађа;
Зато и који страдају по вољи Божијој нека Му као верном Творцу предаду душе своје у добрим делима.