Библијске теме (Проповедање )
А Мојсије рече Господу: Молим Ти се, Господе, нисам речит човек, нити сам пре био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спорог језика.
Тада дух Божји дође на Азарију, сина Одидовог;
А у то време дође Ананије виделац к Аси, цару Јудином, и рече му: Што си се поуздао у цара сирског а ниси се поуздао у Господа Бога свог, зато се војска цара сирског измаче из твојих руку.
А цар рече Јосафату: Има још један човек преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него свагда зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако.
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
А Јона уста да бежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа.
И говораше: Покајте се, јер се приближи царство небеско.
Отада поче Исус учити и говорити: Покајте се, јер се приближи царство небеско.
А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.
У то време одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних а казао си простима.
Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповедајући крштење покајања за опроштење греха.
А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповедајући јеванђеље о царству Божјем
И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч.
И отишавши проповедаху да се треба кајати;
И дође у сву околину јорданску проповедајући крштење покајања за опроштење греха;
И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.
И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.
После тога иђаше Он по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божијем, и дванаесторица с Њим.
А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа.
И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу,
И одмах по зборницама проповедаше Исуса да је Он Син Божји.
А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.
А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.
Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.
Јер Христос не посла мене да крстим, него да проповедам јеванђеље, не премудрим речима, да не изгуби силу крст Христов.
Јер будући да у премудрости Божијој не позна свет премудрошћу Бога, била је Божија воља да лудошћу поучења спасе оне који верују.
А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље;
Него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами премудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јако;
И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије.
А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога;
Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.
А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих.
Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.
Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
Ако само останете у вери утемељени и тврди, и непокретни од наде јеванђеља, које чусте, које је проповедано свој твари под небом, коме ја Павле постадох слуга.
Јер јеванђеље наше не би к вама само у речи него и у сили и у Духу Светом, и у великом признању, као што знате какви бисмо међу вама вас ради.
Јер утеха наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству;
О Тимотије! Сачувај што ти је предано, клони се поганих, празних разговора и препирања лажно названог разума,
Постарај се да се покажеш поштен пред Богом, као радин који се нема шта стидети, и право управља речју истине.
А јави у времена своја реч своју проповедањем, које је мени поверено по заповести Спаситеља нашег Бога,
Сине Тите! Истинита је реч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вероваше Богу труде и старају за добро дело: ово је корисно људима и добро.
И први свет не поштеде, него сачувавши самосмога Ноја, проповедника правде, наведе потоп на свет безбожнички;
