Библијске теме (Разборитост )
Благо ономе који је милостив и даје у зајам! Он ће дати тврђу речима својим на суду.
Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату свом у земљу Сир, крајину едомску.
А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.
А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.
Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.
А таст Мојсијев рече му: Није добро шта радиш.
А кад дођоше на међу јорданску у земљи хананској, начинише синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног олтар онде на Јордану, олтар велик и наочит.
Али Саул рече: Да се не погуби данас нико, јер је данас Господ учинио спасење у Израиљу.
И иђаше Давид на шта га год Саул пошиљаше, и беше срећан, и постави га Саул над војницима, и омиле свему народу, па и слугама Сауловим.
Тада Авигеја брже узе двеста хлебова и две мешине вина и пет оваца зготовљених и пет мерица прженог жита, и сто гроздова сувог грожђа и двеста груда сувих смокава, и метну на магарце.
И рече му Давид: Ако пођеш са мном бићеш ми на теготу.
А они му одговорише говорећи: Ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.
А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свог.
А цар уставши по ноћи рече слугама својим: Казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знају да гладујемо, зато отидоше из логора да се сакрију у пољу говорећи: Кад изиђу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.
Па устах ноћу с неколико људи, а ником не казах шта ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оног на коме јахах.
Тада наместих народ у низинама иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама са мачевима и копљима и луковима.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.
Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.
Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
Ја ти кажем: извршуј заповест цареву, и то заклетве Божје ради.
Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
И усташе неки од старешина земаљских, и проговорише свему збору народном и рекоше:
Али Данило науми да се не скврни оброком јела царевог и вином које он пијаше, и замоли се старешини над дворанима да се не скврни.
Ко је мудар, нека разуме ово; и разуман нека позна ово; јер су прави путеви Господњи, и праведници ће ходити по њима, а преступници ће пасти на њима.
Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време.
А Јосиф муж њен, будући побожан и не хтевши је јавно срамотити, намисли је тајно пустити.
Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе.
Не дајте светиње псима; нити мећите бисера свог пред свиње, да га не погазе ногама својим, и вративши се не растргну вас.
И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.
А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.
Тада запрети Исус ученицима својим да ником не казују да је Он Христос.
А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
И много им прећаше да Га не прокажу.
И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.
И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
И запрети им да никоме не казују за Њега.
А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.
А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место.
Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше Грк.
А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.
И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.
И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,
Стојећи ми пак онде много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав;
А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: Видиш ли, брате! Колико је хиљада Јевреја који вероваше, и сви теже на стари закон.
А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.
Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.
Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али нећу да шта овлада мноме.
Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо.
Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради;
Чувајући се тога да нас ко не покуди за ово обиље у коме ми служимо,
Мудро живите према онима који су напољу, пазећи на време.
Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
