Библијске теме (Родитељи )
Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова,
Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје.
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.
А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,
И Аврам рече Богу: Нека жив буде Исмаило пред Тобом!
Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,
А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.
И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лов његов; а Ревека миловаше Јакова.
А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече:
Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме.
А Бог Свемогући да те благослови, и да ти да велику породицу и умножи те, да од тебе постане мноштво народа,
И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?
И намести напред робиње и њихову децу, па Лију и њену децу за њима, а најпосле Рахиљу и Јосифа.
А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свих синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину.
А Венијамина брата Јосифовог не пусти отац с браћом говорећи: Да га не би задесило како зло.
А он рече: Неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили би сте ме стара с тугом у гроб.
И узмите брата свог, па устаните и идите опет к оном човеку.
И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.
А очи беху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видети. А кад му их приведе, целива их и загрли.
И благослови Јосифа говорећи: Бог, коме су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњег дана,
И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим.
После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.
И да приповедаш синовима својим и унуцима својим шта учиних у Мисиру и какве знаке своје показах на њима, да бисте знали да сам ја Господ.
И кад вам кажу синови ваши: Каква вам је то служба?
И казаћеш сину свом у тај дан говорећи: Ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира.
А кад те запита син твој унапред говорећи: Шта је то? Реци му: Руком крепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропског.
Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог кољена, оних који мрзе на мене;
А седми је дан одмор Господу Богу твом; тада немој радити ниједан посао, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим.
Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби.
Ја ћу окренути лице своје насупрот оном човеку и насупрот дому његовом, и истребићу га, и све који за њим чине прељубу чинећи прељубу за Молохом, из народа њиховог.
Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби; опсовао је оца свог или матер своју; крв његова на њ.
Шест дана ради, а седми дан, који је субота за почивање, нека буде свети сабор, не радите ни један посао; субота је Господња по свим становима вашим.
Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш оне ствари које су виделе очи твоје, и да не изиђу из срца твог докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих.
И често их напомињи синовима својим, и говори о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш.
Па кад те запита после син твој говорећи: Каква су то сведочанства и уредбе и закони, што вам је заповедио Господ Бог наш?
Него сложите ове речи моје у срце своје и душу своју, и вежите их за знак себи на руку, и нека вам буду као почеоник међу очима вашим.
Рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их.
Тада рече Нојемина обема снахама својим: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.
Молих се за ово дете, и испуни ми Господ молбу моју, за шта сам Га молила.
А мати му начини мали плашт и донесе му, и тако чињаше сваке године долазећи с мужем својим да принесе жртву годишњу.
Тада дође човек Божји к Илију, и рече му: Овако вели Господ: Не јавих ли се дому оца твог, кад беху у Мисиру у кући Фараоновој?
Јер сам му јавио да ћу судити дому његовом довека за неваљалство, за које је знао да њим навлаче на се проклетство синови његови, па им није забранио.
И Филистеји ударише, и Израиљци се опет разбише и побегоше к шаторима својим; и бој беше врло велик, јер паде из Израиља тридесет хиљада пешака.
И тако, Господе Боже, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом, потврди засвагда, и учини како си рекао.
И Давид се мољаше Богу за дете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћи на земљи.
А кад би седми дан, умре дете; и не смеху слуге Давидове јавити му да је дете умрло, јер говораху: Ево, док дете беше живо, говорасмо му, па нас не хте послушати; а како ћемо му казати: Умрло је дете? Хоће га уцвелити.
А кад Авесалом утече и дође у Гесур, оста онде три године.
А Јоав син Серујин опази да се срце царево обратило к Авесалому.
И отиде Јоав к цару, и каза му. И дозва Авесалома; а он дошавши к цару поклони се лицем до земље пред царем, и цар целива Авесалома.
И заповеди цар Јоаву и Ависају и Итају, и рече: Чувајте ми дете Авесалома. И сав народ чу како цар заповеди свим војводама за Авесалома.
А човек рече Јоаву: Да ми је у рукама измерено хиљаду сикала сребра, не бих дигао руку своју на сина царевог; јер смо чули како је цар заповедио теби и Ависају и Итају говорећи: Чувајте ми сви дете Авесалома.
Тада се цар сневесели, и попе се у горњу клет над вратима, и стаде плакати, а идући говораше: Сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој Авесаломе! Камо да сам ја умро место тебе! Авесаломе сине мој, сине мој!
И јавише Јоаву: Ево цар плаче и тужи за Авесаломом.
А Ресфа кћи Ајина узе врећу, и простре по стени у почетку жетве докле не паде на њих дажд са неба, и не даде птицама небеским да падају на њих дању ни зверима пољским ноћу.
И отац га никада не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он беше врло леп, и мати га роди иза Авесалома.
Тада рече друга жена: Није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем.
Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде?
Само да ти да Господ разум и мудрост кад те постави над Израиљем да држиш закон Господа Бога свог.
И Соломуну, сину мом подај срце право да би држао заповести Твоје, сведочанства Твоја и уредбе Твоје, и да би отворио све и да би сазидао двор овај за који сам приправио.
И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свих њих; јер говораше Јов: Може бити да су се огрешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут.
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века.
Живи, живи, они ће Те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину Твоју.
Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе.
Као кад кога мати његова теши тако ћу ја вас тешити, и утешићете се у Јерусалиму.
Него ходише за мислима срца свог и за Валима, чему их научише оци њихови,
У то време, говори Господ, ја ћу бити Бог свим породицама Израиљевим, и они ће ми бити народ.
Остави сироте своје, ја ћу им живот сачувати, и удовице твоје нека се уздају у ме.
Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
Гле, ко год говори приче, говориће о теби причу, и рећи ће: Каква мати, таква јој кћи.
Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.
И он ће обратити срце отаца к синовима, и срце синова к оцима њиховим, да не дођем и затрем земљу.
Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме.
И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.
Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
Рече мати Његова слугама: Шта год вам рече учините.
Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.
Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци.
И ви очеви! Не раздражујте децу своју, него их гајите у науци и у страху Господњем.
Очеви! Не раздражујте деце своје, да не губе воље.
Као што знате да сваког од вас као отац децу своју
Који својим домом добро управља, који има послушну децу са сваким поштењем;
Ђакони да бивају јединих жена мужеви, који добро управљају децом и својим домовима.
Ако ли ко за своје, а особито за домаће, не промишља, одрекао се вере, и гори је од незнабошца.
Ако је ко без мане, једне жене муж, и има верну децу, коју не коре за курварство или за непокорност.
Да уче младе да љубе мужеве, да љубе децу,
Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?
