Библијске теме (Самоправедност )
Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
И скупише се на Мојсија и на Арона и рекоше им: Доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим?
Кад их Господ Бог твој отера испред тебе, немој да кажеш у срцу свом: За правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наследим; јер Господ тера оне народе испред тебе за неваљалство њихово!
Сачуваће ноге милих својих, а безбожници ће умукнути у мраку; јер својом снагом неће човек надјачати.
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.
Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.
Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.
И извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон.
Јер ће одар бити кратак да се човек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати.
И говорила си: Довека ћу бити госпођа; али никад ниси то узимала на ум, нити си помишљала шта ће бити на послетку.
Гле, сви који ложите огањ и опасујете се искрама, идите у светлости огња свог и у искрама које распалисте. То вам је из моје руке, у мукама ћете лежати.
Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас.
Народу, који ме једнако гневи у очи, који приноси жртве у вртовима и кади на опекама;
Јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде.
Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна, опет ће се познавати безакоње твоје преда мном, вели Господ Господ.
И још на скутовима твојим налази се крв сиромаха правих; не налазим копајући, него је на свима њима.
Не уздајте се у лажне речи говорећи: Црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је.
Како говорите: Мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.
Овако вели Господ: Да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово.
Што се хвалиш долинама? Растопила се долина твоја, кћери одметницо! Која се уздаш у благо своје: Ко би ударио на ме?
Обест твоја и поноситост срца твог превари тебе, који живиш у раселинама каменим и држиш се високих хумова; да начиниш себи гнездо високо као орао, и оданде ћу те свалити, говори Господ.
Сине човечји, који живе у оним пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам беше један, и наследи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у наследство.
И говори Јефрем: Баш се обогатих, стекох благо, ни у коме труду мом неће ми наћи неправде која би била грех.
Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове?
Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.
Тада се нећеш више стидети ни једног од својих дела, којима си ми згрешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој.
Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у име Твоје пророковали, и Твојим именом ђаволе изгонили, и Твојим именом чудеса многа творили?
И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.
А Исус рече им: Чувајте се квасца фарисејског и садукејског.
И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?
И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,
Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?
И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гресима, па зар ти нас да учиш? И истераше га напоље.
И рече Исус: Ја дођох на суд на овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи.
Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,
Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.
А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.
А који се хвали, Господом нека се хвали.
Јер ако ко мисли да је шта, а није ништа, умом вара себе.
Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слеп, и го.