Библијске теме (Смрт )
Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
Видех безбожника страшног који се рашириваше као гранато дрво;
Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на место његово, а њега нема.
У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидети онима који чине безакоње.
Да пођем и долином сена смртнога, нећу се бојати зла; јер си Ти са мном; штап Твој и палица Твоја теши ме.
"Каква је корист од крви моје, да сиђем у гроб? Хоће ли Те прах славити или казивати истину Твоју?
Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити?
Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.
И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га јер га узе Бог.
И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.
А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.
А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.
Тада она два човека рекоше Лоту: Ако имаш овде још кога свог, или зета или сина или кћер, или кога год свог у овом граду, гледај нек иду одавде;
Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња,
И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом.
Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети;
И онемоћав умре Исак, и би прибран к роду свом стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.
А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.
Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје.
Ако ли шта ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свим што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увредили Господа.
Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!
И рече Господ Мојсију: Ево, ти ћеш починути с оцима својим; а народ овај уставши чиниће прељубу за туђим боговима оне земље у коју иде, и оставиће ме и поквариће завет мој, који учиних с њима.
Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој!
И ево, ја идем сада куда иде све на земљи; познајте дакле свим срцем својим и свом душом својом да није изостало ништа од свег добра што вам је обрекао Господ Бог ваш, све вам се навршило, није изостало ништа.
Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи.
А он му рече: Сачувај Боже! Нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити.
А кад прође до десет дана, удари Господ Навала, те умре.
Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху.
А сад умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.
Јер ћемо доиста помрети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Бог није узео живот, него је наумио да одагнани не остане одагнан од њега.
А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеле да умре, и рече: Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих.
А кад Господ хтеде узети Илију у вихору на небу, пођоше Илија и Јелисије из Галгала.
У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија, син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.
Што је умекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом кад си чуо шта сам говорио за то место и за становнике његове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.
И тако погибе Саул за безакоње своје, које учини Господу што не слуша речи Господње и што тражи да пита дух врачарски,
И хођаше путем царева Израиљевих, као што чињаше дом Ахавов, јер се ожени кћерју Ахавовом; и чињаше што је зло пред Господом.
Имаше тридесет и две године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму, и премину да нико не зажали за њим; и погребоше га у граду Давидовом, али не у гробу царском.
И рече: Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе, да је благословено име Господње.
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.
У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.
Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такође дознах да једнако бива свима.
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?
Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
Човек није властан над духом да би зауставио дух, нити има власти над даном смртним, нити има одбране у тој борби; ни безбожност не избавља оног у кога је.
И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина.
А то је најгоре од свега што бива под сунцем што свима једнако бива, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру.
Све што ти дође на руку да чиниш, чини по могућности својој, јер нема рада ни мишљења ни знања ни мудрости у гробу у који идеш.
Слатка је светлост, и добро је очима гледати сунце;
И високог места кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцветати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човек иде у кућу своју вечну, и покајнице ће ходити по улицама;
Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач.
Увече ето страха, и пре него сване нема никога. То је део оних који нас газе, и наследство оних који отимају од нас.
Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Господ сузе са сваког лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече.
Помреше, неће оживети, мртви будући неће устати, јер си их Ти походио и истребио, затро сваки спомен њихов.
У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.
Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих.
Јер неће гроб Тебе славити, неће Те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини.
Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.
Ја, ја сам утешитељ ваш; ко си ти да се бојиш човека смртног и сина човечјег, који је као трава?
Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;
И волеће смрт него живот, сав остатак што их остане од овог рода злог, што их остане по свим местима куда их раселим, говори Господ над војскама.
Јер се попе смрт на прозоре наше и уђе у дворове наше да истреби децу с улица и младиће с путева.
Јер овако говори Господ за синове и кћери што се роде на том месту и за матере њихове које их роде, и за оце њихове који их роде у тој земљи:
Кад се угреју, изнећу им да пију, и опојићу их да се развеселе и заспе вечним сном, да се не пробуде, говори Господ.
Звах пријатеље своје, они ме преварише; свештеници моји и старешине моје помреше у граду тражећи хране да окрепе душу своју.
Посади ме у таму као умрле одавна.
Свалиће те у јаму и умрећеш усред мора смрћу побијених.
И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни.
А ти иди ка свом крају; и почиваћеш и остаћеш на делу свом до свршетка својих дана.
Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих.
Од мача ће погинути сви грешници између мог народа, који говоре: Неће доћи, нити ће нас задесити зло.
И кад ограну сунце, посла Бог сув источни ветар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеле да умре говорећи: Боље ми је умрети него живети.
Оци ваши где су? И ти пророци живе ли довека?
И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу.
Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;
А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
Мени ваља радити дела Оног који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити.
Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.
Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.
Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.
Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи.
Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.
Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше.
А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.
Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
Као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у телу мом, било животом или смрћу.
Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;
А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Јер кад кажу: Мир је, и нема се шта бојати, онда ће изненада напасти на њих погибао као бол на трудну жену, и неће утећи.
Јер нас Бог не постави за гнев, него да добијемо спасење кроз Господа свог Исуса Христа,
Јер ништа не донесосмо на овај свет, дакле не можемо ништа ни однети.
А сад се показа у доласку Спаситеља нашег Исуса Христа, који раскопа смрт, и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем;
Јер ја се већ жртвујем, и време мог одласка наста.
Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;
И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:
Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.
У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.
Јер овде немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи.
А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.
И ако зовете Оцем Оног који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по делу, проводите време свог живљења са страхом,
Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде;
Јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа.
Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.
И Живи: и бејах мртав и ево сам жив ва век века, амин. И имам кључеве од пакла и од смрти.
И видех, и гле, коњ блед, и ономе што сеђаше на њему беше име смрт, и пакао иђаше за њим; и њему се даде област на четвртом делу земље да убије мачем и глађу и смрћу и зверињем земаљским.
И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и желеће да умру, и смрт ће од њих бежати.
И чух глас с неба где ми говори: Напиши: Благо мртвима који умиру у Господу од сад. Да, говори Дух, да почину од трудова својих; јер дела њихова иду за њима.
И видех мртваце мале и велике где стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по делима својим.
И Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође.
Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ.
Да ко довека живи, и не види гроба.
Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.
Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова.
Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.
Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима.
Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.
Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
Али ћете као људи помрети, и као сваки кнез пашћете."
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
Кад безбожници ничу као трава и цветају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истребили довека.
Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.
Скупа је пред Господом смрт светаца Његових.
Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.
