Библијске теме (Срце )
И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,
И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
И рече Господ Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народ.
А ја ћу учинити да отврдне срце Фараону, те ћу умножити знаке своје и чудеса своја у земљи мисирској.
И отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ.
Али и врачари мисирски учинише тако својим врачањем; и срце Фараону отврдну, те их не послуша, као што беше казао Господ.
А кад Фараон виде где одахну, отврдну му срце, и не послуша их, као што беше казао Господ.
Али опет отврдну срце Фараоново, и не пусти народ.
И Господ учини те отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ Мојсију.
Али Фараон видевши где преста дажд и град и громови, стаде опет грешити, и срце му отврдну и њему и слугама његовим.
А Господ рече Мојсију: Иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце његово и срце слуга његових, да учиним ове знаке своје међу њима,
Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синове Израиљеве.
Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не хте их пустити.
А Господ рече Мојсију: Неће вас послушати Фараон, да бих умножио чудеса своја у земљи мисирској.
И учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потеру за вама, и ја ћу се прославити на њему и на свој војсци његовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако.
И Господ учини те отврдну срце Фараону цару мисирском, и пође у потеру за синовима Израиљевим, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом.
И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовим и на коњицима његовим.
Али не хте Сион, цар есевонски пустити да прођемо кроз његову земљу, јер Господ Бог твој учини те отврдну дух његов и срце његово поста упорно, да би га предао у твоје руке, као што се види данас.
О, кад би им било срце свагда тако да ме се боје и држе све заповести моје свагда, да би било добро њима и синовима њиховим довека.
Зато љуби Господа Бога свог из свега срца свог и из све душе своје и из све снаге своје.
Сада, дакле, Израиљу, шта иште од тебе Господ Бог твој, осим да се бојиш Господа Бога свог, да ходиш по свим путевима Његовим и да Га љубиш и служиш Господу Богу свом из свег срца свог и из све душе своје,
Зато ако добро узаслушате заповести, које вам ја заповедам данас, љубећи Господа Бога свог и служећи му свим срцем својим и свом душом својом,
Данас ти Господ Бог твој заповеда да извршујеш ове уредбе и ове законе. Пази дакле и извршуј их од свега срца свог и од све душе своје.
Нека не буде међу вама човека ни жене ни породице ни племена, коме би се срце одвратило данас од Господа Бога нашег, да иде да служи боговима оних народа; нека не буде међу вама корена на коме би растао отров или пелен.
И обратиш се ка Господу Богу свом и послушаш глас Његов у свему што ти ја заповедам данас, ти и синови твоји, из свега срца свог и из све душе своје,
И обрезаће Господ Бог твој срце твоје и срце семена твог, да би љубио Господа Бога свог из свега срца свог и из све душе своје, да будеш жив.
А кад га снађу зла многа и невоље, онда ће та песма сведочити на њих; јер се неће заборавити нити ће је нестати из уста семена њиховог. Јер знам мисли њихове и шта ће још данас чинити, пре него их уведем у земљу за коју сам се заклео.
Јер од Господа би, те отврдну срце њихово да изађу у бој на Израиља, да би их потро и да им не би било милости, него да би их истребио, као што беше заповедио Господ Мојсију.
Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.
И Ана се помоли и рече: Развесели се срце моје у Господу; подиже се рог мој у Господу; отворише се уста моја на непријатеље моје, јер сам радосна ради спасења Твог.
И зашто бисте били упорног срца као што беху упорног срца Мисирци и Фараон? И пошто учини чудеса на њима, еда ли их тада не пустише, те отидоше?
И кад се окрете да иде од Самуила, Бог му даде друго срце; и сви се они знаци збише онај дан.
И Саул такође отиде својој кући у Гавају, и с њим отидоше војници, којима Бог такну срца.
Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његовог, јер сам га одбацио; јер не гледам на шта човек гледа: Човек гледа шта је на очима, а Господ гледа на срце.
А кад чу Елијав брат његов најстарији како се разговара с тим људима, разљути се Елијав на Давида, и рече му: Што си дошао? И на коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја обест твоју и злоћу срца твог; дошао си да видиш бој.
А после задрхта срце Давиду што одсече скут Саулу.
Али шта ће јоште Давид да Ти говори? Та Ти знаш слугу свог, Господе, Господе!
Да би Господ испунио реч своју коју ми је рекао говорећи: Ако успазе синови твоји на пут свој ходећи преда мном верно, свим срцем својим и свом душом својом, тада ти неће нестати човека на престолу Израиљевом.
Дај дакле слузи свом срце разумно да може судити народу Твом и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу Твом тако великом?
И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да умеш судити;
И Бог даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као песак на брегу морском.
Ти чуј с неба, из стана свог, и смилуј се и учини и подај свакоме по свим путевима његовим, које знаш у срцу његовом; јер Ти сам знаш срца свих синова човечијих;
И нека срце ваше буде цело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама Његовим и држите заповести Његове као данас.
Побио си Едомце, па се понесе срце твоје; хвали се, и седи код куће своје; зашто би се заплитао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?
Што је умекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом кад си чуо шта сам говорио за то место и за становнике његове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.
Синова Завулонових, који иђаху на војску и наоружани беху за бој свакојаким оружјем, педесет хиљада, који се постављаху у врсте поузданог срца;
А ти, Соломуне сине, знај Бога оца свог, и служи му целим срцем и душом драговољном; јер сва срца испитује Господ и сваку помисао зна; ако Га устражиш, наћи ћеш Га; ако ли Га оставиш, одбациће те засвагда.
Али знам, Боже мој, да Ти испитујеш срца и шта је право хоћеш; ја правим срцем драговољно принесох све ово, и с радошћу видех народ Твој који је овде како Ти драговољно приноси.
Али он чињаше зло, јер не управи срца свог да тражи Господа.
А за њим Амасија син Зихријев, који се драговољно даде Господу, и с ким беше двеста хиљада храбрих јунака.
Али се нашло добро на теби што си истребио лугове из земље и што си управио срце своје да тражиш Бога.
Велиш, побио си Едомце, па се понесе срце твоје, и тражиш славе; седи код куће своје; зашто би се заплетао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?
Али кад осили, понесе се срце његово, те се поквари, и сагреши Господу Богу свом, јер уђе у цркву Господњу да кади на олтару кадионом:
Ко је управио срце своје да тражи Бога Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу.
И празноваше празник пресних хлебова седам дана веселећи се; јер их развесели Господ и обрати срце цара асирског к њима да укрепи руке њихове у послу око дома Бога, Бога Израиљевог.
Јер Јездра беше управио срце своје да истражује закон Господњи и да га извршује и да учи Израиља уредбама и законима.
Благословен да је Господ Бог отаца наших, који даде то цару у срце да украси дом Господњи у Јерусалиму,
И нашао си срце његово верно пред собом, и учинио си с њим завет да ћеш дати земљу хананску, хетејску, аморејску, ферезејску и јевусејску и гергесејску, да ћеш дати семену његовом, и испунио си речи своје јер си праведан.
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
Што нема одмах осуде за зло дело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло.
А то је најгоре од свега што бива под сунцем што свима једнако бива, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру.
Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле.
И знаће сав народ, Јефрем и становници самаријски, који охоло и поноситог срца говоре:
Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.
Слушајте ме, који сте упорног срца, који сте далеко од правде.
Гле, слуге ће моје певати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу.
А ја знам дела њихова и мисли њихове, и доћи ће време, те ћу сабрати све народе и језике, и доћи ће и видеће славу моју.
Умиј срце своје од зла, Јерусалиме, да би се избавио; докле ће стајати у теби мисли твоје ништаве?
Пут твој и дела твоја то ти учинише; то је од зла твог да је горко и да ти допире до срца.
Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше.
Али, Господе над војскама, Судијо праведни, који испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету Твоју на њима, јер Теби казах парбу своју.
Али Господе, Ти ме познајеш, разгледаш ме и окушао си срце моје како је према Теби; одвуци их као овце на клање, и приправи их за дан кад ће се убити.
Грех је Јудин записан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта, урезан је на плочи срца њиховог и на роговима олтара ваших,
Овако вели Господ: Да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово.
Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?
И рекох: Нећу Га више помињати, нити ћу више говорити у име Његово; али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више.
Зато, Господе над војскама, који кушаш праведника, који видиш бубреге и срце, дај да видим Твоју освету на њима, јер Теби казах парбу своју.
Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да проливаш крв праву и да чиниш насиље и кривду.
И учинићу с њима завет вечан, да се нећу одвратити од њих чинећи им добро, и даћу им страх свој у срце да не одступе од мене.
Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову.
Обест твоја и поноситост срца твог превари тебе, који живиш у раселинама каменим и држиш се високих хумова; да начиниш себи гнездо високо као орао, и оданде ћу те свалити, говори Господ.
Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
К синовима тврдог образа и упорног срца шаљем те ја, па им реци: Тако вели Господ;
Али дом Израиљев неће те послушати, јер неће мене да послушају; јер је сав дом Израиљев тврдог образа и упорног срца.
И који од вас побегну, опоменуће се мене међу народима, где буду у ропству, како ми дотужаше срцем својим курварским које одступи од мене, и очима својим курварским, којима идоше за гадним боговима својим, и сами ће себи бити мрски за зла која чинише у свим градовима својим.
И паде на ме дух Господњи и рече ми: Реци: Овако вели Господ: Доме Израиљев, тако говористе, и знам мисли срца вашег.
И даћу им једно срце, и нов дух метнућу у њих, и извадићу из тела њиховог камено срце и даћу им срце месно,
Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начинисте себи ново срце и нов дух; и зашто да мрете? Доме Израиљев.
Овако вели Господ Господ: Што Филистеји радише из освете, и осветише се радујући се из срца и потирући из старе мржње,
И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно.
Али када му се подиже срце и дух му се посили у охолости, би сметнут с царског престола свог, и узеше му славу.
Срце им је раздељено, зато су криви; Он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове.
Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.
И они од Јефрема биће као јунак, и срце ће им бити цело као од вина, и синови њихови видеће и веселиће се, и срце ће им се радовати о Господу.
Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети;
И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?
Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.
А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте.
Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.
Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
А најпосле, јави се кад њих једанаесторица беху за трпезом, и прекори их за њихово неверје и тврђу срца што не вероваше онима који су Га видели да је устао;
А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.
И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.
Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.
Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.
И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,
И помоливши се Богу рекоше: Ти, Господе! Који познајеш срца свих, покажи једног од ове двојице кога си изабрао,
И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом.
А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,
И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове.
Говорећи: Иди к народу овоме и кажи: Ушима ћете чути и нећете разумети; и очима ћете гледати и нећете видети.
Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.
Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,
Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:
Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.
Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.
Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.
А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.
Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа.
Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;
И да се обновите духом ума свог,
А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.
Слуге! Слушајте господаре своје по телу, са страхом и дрхтањем, у простоти срца свог, као и Христа;
И обуците новог, које се обнавља за познање по обличју Оног који га је саздао:
Слуге! Слушајте у свему своје телесне господаре, не само пред очима радећи као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи се Бога,
Него како нас окуша Бог да смо верни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша.
Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и Оцем нашим, за долазак Господа нашег Исуса Христа са свима светима Његовим. Амин.
А намера је заповести љубав од чистог срца и добре савести и вере нелицемерне;
Бежи од жеља младости, а држи се правде, вере, љубави, мира, са свима који призивају Господа од чистог срца;
Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;
Вером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто беше примио обећање,
Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.
Душе своје очистивши у послушању истине Духом за братољубље недволично, од чистог срца љубите добро један другог,
Него Господа Бога светите у срцима својим. А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање.
Имајући очи пуне прељубочинства и непрестаног греха; прелашћујући неутврђене душе; имају срце научено лакомству, деца клетве;
Знам твоја дела, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш сносити зле, и искушао си оне који говоре да су апостоли, а нису и нашао си их лажне;
Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати. Гле, ђаво ће неке од вас метати у тамницу, да се искушате, и имаћете невољу до десет дана. Буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.
И децу њену побићу на место; и познаће све цркве да сам ја који испитујем срца и бубреге, и даћу вам свакоме по делима вашим:
Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.
Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
Нек се прекине злоћа безбожничка, а праведника потпомози, јер Ти испитујеш срца и утробе, Боже праведни!
Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
У кога су чисте руке и срце безазлено, ко не изриче име Његово узалуд и не куне се лажно.
Испитај ме, Господе, и искушај ме; претопи шта је у мени и срце моје.
Ако против мене војска у логор стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.
Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе!
Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.
Немој ме захватити с грешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својим мирно говоре, а у срцу им је зло.
Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.
Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже.
Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.
Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
Који су јуначког срца посташе плен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом.
Господ зна мисли људима како су ништаве.
Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје;
Светлост се просипа на праведника, и весеље на оне који су правог срца.
Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца свог у дому свом.
Срце покварено далеко је од мене; злих не знам.
Не боји се злог гласа; срце је његово стално, узда се у Господа.
Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.
Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.
Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.
Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.
Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.
Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.
Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат;
