Библијске теме (Сумња )
А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог?
Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ.
Окрепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло.
Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.
Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
И рече им: Зашто сте страшљиви, маловерни? Тада уставши запрети ветровима и мору, и постаде тишина велика.
И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња?
А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо.
А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га?
И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.
Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима,
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.
Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
